Ђаци који су завршили основну школу ове године највише су се интересовали за упис на Ваздухопловну академију у Београду и Медицинску школу у престоници, Врању, Крагујевцу, Ћуприји и Сремској Митровици, као и за школе за угоститељство и туризам, открио је председник Форума средњих стручних школа, Милорад Антић.
Он је додао да су те образовне установе популарне због добре практичне наставе и развоја туризма у Србији.
"Разлог популарности Ваздухопловне академије је добра организација рада школе, доминантна практична настава, као и гарантовано запослење у земљи и иностранству. Школа ове године слави 100 година постојања, а позната је по изузетно доброј организацији, као и по нивоу реализације практичне наставе која је на високом нивоу", навео је он.
Истакао је да су овакве изванредне карактеристике резултат дугогодишњег развоја и напретка установе и додао да не чуди што је интересовање за ову школу све веће из године у годину, што се одражава и у повећању броја бодова потребних за упис на свих 11 образовних профила.
"Просечан број ученика који конкурише за једно место у овој школи је четири", казао је Антић.
У медицинским школама, према његовим речима, били су неопходни високи бодови за упис у разне смерове, као што су медицински, зубни и фармацеутски техничар.
"У Новом Пазару је за упис у смер медицински техничар било потребно минимум 91,60 бодова", навео је он.
Објаснио је да су угоститељске и туристичке школе популарне због добре практичне наставе, као и због развоја туризма у Србији и додао да је за упис на смер кулинарски техничар било потребно око 75 бодова, а за трећи степен занимање кувар 70,02 бода.
Према његовим речима, гимназије у Београду и Новом Саду традиционално су попуњене.
Он је напоменуо да су у Београду најтраженије Прва, Трећа, Девета и Десета, док је у Новом Саду најтраженија "Јован Јовановић Змај", где је за природно-математички смер било потребно минимум 97,20 поена.
"Подаци са уписа показују да гимназије у великим градовима и даље привлаче велики број ученика и да су попуњене, посебно оне у близини универзитета и високих школа", рекао је он.
Антић је додао да су гимназије у мањим срединама, као што су Јагодина, Параћин, Бор, Зајечар, Књажевац, Велика Плана и Чачак, остале полупразне и додао да ови подаци указују на тренд да ђаци све ређе бирају гимназије у мањим срединама.
Када је реч о електротехничким школама, ИТ смер доживео је пад када је у питању минималан број поена за упис, док је на занатима остало доста слободних места што указује на, како је рекао, лош пролазак уписа за ове смерове.
"Ова ситуација је велики изазов за школе које их нуде и може имати далекосежне последице, укључујући и потребу за увозом радне снаге", истакао је он и додао да је неопходно уложити значајне напоре у развој и рекламу ових занимања како би се ситуација поправила.
Антић је навео да је у четворогодишњим профилима остало 7.866 места, а у трогодишњим 3.783.
"После првог уписног круга подаци показују да је мало интересовање за образовни профили бравар, заваривач, пекар, месар, аутомеханичар, аутолимар, електричар и други", истакао је он и додао да је можда најдрастичнији пример Техничка школа "Змај" у Београду где је остало 90 слободних места од укупно 168.
Антић је навео да је када је реч о трогодишњим заниманима доста машинских смерова остало празно, што представља велики изазов за школе које их нуде.
"Овај тренд представља проблем, неопходно је уложити значајне напоре у развој и промовисање ових занимања како би се овој тенденцији стало на крај", рекао је он.
Антић је поручио да Форум већ увелико покушава да помогне и стално предлаже конкретне мере за промоцију и побољшање статуса ових смерова.
Додао је да је трогодишње образовне профиле уписало 10.125 ученика.
За све ученике који из здравствених и објективних разлога нису полагали завршни испит у јунском року, моћи ће то да ураде 14, 15. и 16. августа.