Пит бул насмрт изуједао човека у Новом Саду: Које прописе је прекршио власник пса

Пит бул теријер усмртио је Новосађанина (56), оца Г.Б. (24) који му је пса оставио на чување у стану у Солунској улици у Новом Саду. Сину несрећног човека одређено је задржавање од 48 сати због постојања основа сумње да је учинио тешко дело против опште сигурности, а пит бул је одведен у прихватилиште Зоохигијене у том граду, где се чека на одлуку Основног јавног тужилаштва о томе да ли ће бити еутаназиран или коришћен као доказ у овом трагичном случају. 

Махмуд ал Дагистани, секретар Кинолошког савеза Србије и некадашњи судија за теријере, за РТ Балкан каже да у Србији нема одгајивачница за пит бул теријере, што се и види на сајту ове организације на којој у претрази тако нешто не може да се нађе.

"Пит бул теријери су раса коју признаје само Америка и њихов савез који им издаје родовнике. Међународна кинолошка федерација ФЦИ, којој припада наш савез, ту расу не признаје уопште, тако да код нас та врста не може да буде призната као раса и не може да јој се направи родовник или било какав папир", започиње он и додаје да се пит бул код нас на улицама појављује приватном линијом - нема никакве везе са расним псом.

У Србији, додаје, постоје бул теријери, у питању је стара енглеска раса која не може да се упоређује са пит булом.

"То је разлика као код малтезера и пекинезера", поручује он.

Ал Дагистани истиче да ниједан пас не може да буде опасан, већ га таквим прави власник.

"Никако не осуђујем ниједног пса, само власника који га тако васпитао. Некада и пудла хоће да уједе, а велики пас неће шта год да му урадите", подсећа наш саговорник.

Он подсећа да сваки власнички пас према Закону о добробити животиња и одговорном власништву мора да се вакцинише, чипује микрочипом и уколико власник сматра да му пас није дружељубив, у обавези је да му стави корпу на њушку и води га на повоцу.

"Величина пса одређује да ли треба да му се стави брњица или не, она је обавезна за јединке веће од 50 цм", подсећа он и додаје да се не слаже са овим одлукама, те да их приликом доношења истих нико није консултовао - ни Кинолошки савез, ни одгајивачнице ни судије. 

Шта каже правилник?

Увидом у Правилник о начину држања паса који могу представљати опасност за околину, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде прописао је да су то: пит бул теријер или мешанац те расе који не потиче из контролисаног узгоја; као и расе бул теријер, стафорд теријер, амерички стафорд теријер и мини бул теријер или мешанац тих раса. 

Такође је овим правилником прописано да "опасне псе могу да шетају само пунолетна лица, и то уз брњицу и на повоцу, у складу са посебним прописом". 

Власник опасног пса не сме пса да уступи неком другом лицу на чување и привремени смештај, осим у циљу обезбеђивања лечења пса од стране ветеринара.

Наш избор

РТ Балкан истражује: Порез на псе или "чешљање" одгајивачница?

Додаје се да власник који држи опасног пса мора, заједно са псом, да прође обуку, уз проверу степена социјализације. Обуци и провери подвргава се и пас који се у смислу овог правилника не сматра опасним псом, и то пас средњег раста (висине 55 цм мерено у висини гребена) и велики пас, ако власник жели да тог пса изводи без повоца и брњице. Ако пас није прошао ову проверу, он се више не може држати и лишава се живота или кастрира у складу са Законом којим се уређује добробит животиња. 

Шта каже дресер?

Дресер паса Славен Стевелић за РТ Балкан каже да је фаталном исходу у Новом Саду могло да претходи хиљаде различитих сценарија.

"Тај пас је можда прерано извучен из легла, пре другог месеца, што значи да се везује само за једну особу (у овом случају сина, не и за оца) и да ће највероватније развити неку психичку аномалију, девијацију, страх или агресију. Обично је код пит булова таква ситуација, јер су то углавном пси рођени у инцесту, па могу да буду дегенерици", наглашава наш саговорник.

Можда је био и таквог карактера, додаје он, јер, како каже, карактер не можете да дресирате - има плашљивих, хиперактивних, доминантних, агресивних паса.

"И код таквих паса, када се ради са њима, добијете послушног пса. У сваком случају, пас није крив, увек је у питању неодговорно власништво. Тај пас је сигурно показивао од малена, није могло да настане тек тако", поручује Стевелић.

Поводом медијских навода да је син, власник пса често остављао пит була оцу, који је био болестан човек лоше материјалне ситуације, те да није могао често да га шета и адекватно храни, дресер каже да углавном када се пас изгладњује буде бољи са власником, из разлога што га препознаје као главног ресурса хране.

"Пси различито тумаче гестикулацију, мимику лица и наше покрете, можда је човек гримасом показао да га нешто боли, а пас је то погрешно протумачио. Може бити милион разлога, комплексно је питање", додаје.

Наглашава да су пит булови врста теријера ловци који је служио за лов на крупну дивљач.

"Интелект код пса је јако мали, као код детета од годину и по дана, али су нагони за ловом, пленом или самоодбраном велики. Када нагон нарасте, у том моменту фактор расуђивања је нула. Пас је могао да изуједа човека и да после 70 секунди, колико траје примарно памћења пса, он буде добар као да се ништа није десило. Имате и секундарна памћења, место живљења, мирис и боја гласа власника, звук аутомобила, то траје дуже", објашњава дресер.

Он подсећа да је одговорно власништво велика обавеза и да не сме да се сведе на помодарство.

"Није то само да нахраните и изведете пса, морате да га гледате као члана породице, да му обезбедите да 20 одсто времена пас буде активан, редовне тренинге, свакодневну и доживотну дресуру. Такође, корпа и поводац су обавезни и ствар су културе, нико није дужан да размишља да ли ће га ујести пас на улици, мора да постоји одговорност, знање како пас доживљава свет око нас и познавање психологије пса", закључио је Славен Стевелић.

Када пас усмрти човека, наглашава он, више није питање да ли ће опет то урадити, него када ће то поновити.