Завршен први уписни рок: Још 15 факултета нуди слободна места, неупражњена и она на буџету

Иако је први уписни рок завршен, на појединим факултетима остало је још места. Они који су остали без индекса, у другом кругу моћи ће да се упишу на појединим факултетима, чак и на буџету.

Економија, психологија, организационе науке – неки су од смерова за које је код будућих бруцоша владало највеће интересовање, преносе медији и додају да ће, с друге стране, амфитеатри у појединим факултетима остати полупразни, уколико се до октобра, у другом и трећем уписном року, не попуне и преостала места на 15 факултета Универзитета у Београду.

Где могу да се упишу после првог уписног рока?

На Биолошком факултету, који прима 230 студената, пријемни испит полагало је 214 средњошколаца, али како нису сви уписали, има места за још 63 – на смеру Биологија остало је места за њих 41 (24 на буџету) и на смеру Екологија и заштита животне средине 22 (15 на буџету).

У другом уписном року биће места и на Географском, који прима 250 бруцоша. Преостало је 56 места на смеру Географија (26 буџетских места), потом 28 на Туризмологији (28 буџетских), 23 на Просторном планирању (4 буџетска места), 28 на Демографији (18 буџетских) и још 32, од тога 14 буџетских места на смеру Геопросторне основе животне средине.

Следећи факултет на којем је остало непопуњених места је Пољопривредни, који ове године прима 790 нових студената.

Након првог уписног рока, није попуњен ниједан смер. Конкретно, на агроекономији има још 26 буџетских и 32 самофинансирајућа места, а на Биљној производњи укупно 137 (122 буџетских), на Биотехничком и иноформационом инжењерингу једно буџетско и 10 самофинансирајућих.

На смеру Заштита животне средине у производњи хране може да се упише још 26 студената (22 на буџету), на Зоотехнику 47 (39 на буџету), ма Прехрамбену технологију 149 (109 на буџету) и на Фитомедицину 51 (31 на буџету).

На листи непопуњених је и Правни факултет, на којем је остало места за 242 студента на самофинансирању и за њих шесторо на буџету.

Места је преостало и на Православном богословском факултету, где је пријемни за два смера полагало 147 средњошколаца. Иначе, овај факултет прима 230 студената.

Даље, иако Рударско-геолошки факултет прима 316 студената, пријемни је полагало свега њих 76, али их је још мање на крају уписало, што значи да је преостало доста места за будуће инжењере рударства. Конкретно, у другом року на овај факултет моћи ће да се упише 191 студент на буџету и 61 на самофинансирању.

Што се тиче Техничког факултета у Бору, који је у саставу београдског универзитета, има места за 240 студената, али је пријемни испит полагало далеко мање њих. Тако су на буџету преостала још 132 места, а на самофинансирању 37. Места има на смеровима Рударско инжењерство, Металуршко инжењерство, Технолошко инжењерство и Инжењерски менаџмент.

Места за други круг уписа има и на Технолошко-металуршком факултету, на који је конкурисало 253 студената, а места има за њих 385.

Унутрашњост Србије вапи за студентима: Више слободних места него кандидата

На Факултету ветеринарске медицине преостало је пет места на буџету и још 12 на самофинансирању. Међутим, на овом факултету већ је прошла пријава за други уписни рок и пријавило се четири будућих бруцоша.

Места има и на Факултету за образовање учитеља и васпитача. Конкретно, у Београду је преостало још 70 места, од тога 30 за учитеље (10 буџетских) и 40 за васпитаче (20 буџетских).

Физика и хемија непопуларне

Што се тиче Факултета за физичку хемију, од 100 места, колико бруцоша се прима, попуњено је тек 19. Дакле, за други уписни рок преостало је 81 место, од којих 61 на буџету.

Ситуација је лоша и на Физичком факултету. Тамо, наиме, има места за 155 студената и то на сва четири смера. Конкретно, на смеру Општа физика слободна су 22 буџетска места, на Теоријској и експерименталној физици исто толико, док је на смеру Примењена и компјутерска физика преостало 40 места, од чега су 32 буџетска. На смеру Метеорологија може да се упише још 28 студената, од чега 23 о трошку државе.

Места има и на Филолошком факултету. На смеру за српски језик има 63 непопуњених места (51 на буџету), док за смер за српску књижевност има још више – 70 места (43 буџетских), а на смеру Српски језик са компаратистиком 36 (26 буџетских).

Када су у питању страни језици, није попуњена квота на бугарском, руском, пољском, чешком, словачком, италијанском, француском, румунском, немачком, енглеском, арапском, турском, јапанском, албанском, грчком, мађарском, холандском, украјинском и скандинавским језицима. Наравно, нема свуда места на буџету – конкретно на италијанском, француском, енглеском, немачком, јапанском, арапском, турском, холандском и скандинавским језицима. Такође, у другом року могуће је уписати библиотекарство, општу књижевност и општу лингвистику.

Све мање заинтересованих за српски језик: Пријављених пет пута мање него одобрених места

Што се тиче Хемијског факултета, на смеру Хемија има 25 буџетских места, на Биохемији укупно 10 (шест буџетских), а на Хемији животне средине 22 (17 буџетских). На интегрисаним студијама наставе хемије преостала су 24 места (20 буџетских).

Последњи факултет на којем има места је Шумарски. Тамо је за други уписни рок остало 71 место, 54 буџетска.