Србија и Балкан
Ђурић: Србија ће до 2027. завршити све тешке реформе неопходне за приступање ЕУ
Министар спољних послова је на питање новинара о усаглашавању спољне политике Србије са спољном политиком ЕУ рекао да је високи представник јасан у очекивањима да се Београд усагласи
Србија ће до 2027. године завршити све тешке реформе за приступање Европској унији које се односе на економску, политичку и све друге сфере живота, рекао је министар спољних послова Србије Марко Ђурић.
Он је новинарима у Бриселу, након састанка са високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепом Борељом, изјавио да је Европа важна за Србију, као и да је на састанку било речи о томе како да се Београд приближи што више ЕУ када је реч о суштинским стварима.
Ђурић је додао да очекује да после 27 година како смо кренули тим политичким путем то буде вредновано.
"Ми желимо да већ ове јесени то буде препознато у виду отварања нових кластера, поглавља. То је важно за наше позиционирање на европском путу. То је важно због нашег животног стандарда, економије али и друштва какво желимо да имамо", рекао је Ђурић.
Шеф дипломатије нагласио је да сматра да је под вођством председника Србије Александра Вучића већ направљен искорак у јачању економије, инфраструктуре и институција, као и да сматра да смо ту јачи од појединих чланица ЕУ.
"Али желимо да будемо добри ђаци и да нам се призна све добро што смо урадили на реформама, јачању права и да наша вредност као народа буде препозната, да имамо равноправне услове и да не будемо третирани као земља другог реда", напоменуо је Ђурић.
Он је појаснио да је са Борељом разговарао и о положају Срба на Косову и Метохији, за који је рекао да је ужасан и да је указао да се над нашим народом у покрајини врши системска дискриминација.
"Имамо 100 нових јавних нотара ниједан није српске националности, иако их је велики број из редова српског народа квалификован. Разговарали смо о многим аспектима кршења права Срба", рекао је Ђурић.
Разговор са Борељом описао је као добар и срдачан, додајући да су разговарали о бројним темама, али и да његова посета Бриселу има симболички значај јер се догодила у првим месецима, и поред згуснуте агенде.
"Већ вечерас имам част да у Београду дочекам министарку спољних послова Јапана, велике силе Блиског истока и очекујем позитивне вести са тог састанка", рекао је Ђурић.
Он је најавио интензивну дипломатску активност засновану, не на оном што је политички најпопуларније, већ на националном интересу Србије.
Ђурић је на питање новинара о усаглашавању спољне политике Србије са спољном политиком ЕУ рекао да је високи представник јасан у очекивањима да се Србија усагласи, али да он лично сматра да је тешко да се процентима искаже опредељеност једне земље за европске вредности и придруживање европској политици.
"Србија у суштинским стварима даје много већи допринос заједничкој европској политици него земље које имају сто одсто приближавање европским процентима у спољној политици ЕУ и то овде јако добро знају. Наравно, увек ће очекивати више, а ми ћемо увек водити рачуна о интересима Србије, а то је и наставак и убрзање пута ка ЕУ. Настојаћемо да избалансирамо све то", закључио је Ђурић.
Министар спољних послова није у својој изјави помињао ни прихватање Охридског споразума и дефакто признање тзв. Косова као услова за приступање ЕУ, нити увођење санкција Русији, као један од захтева који се односи на усаглашавање спољне политике Београда са ЕУ.
