Србија и Балкан
Србија "увози" стране студенте: Дипломатска мисија и(ли) спас домаћих универзитета
Данас не постоји спољно политичко усмерење као што је постојало после Другог светског рата, али држава има програм за привлачење страних студената
Док неки матуранти у Србији још размишљају где да наставе образовање, а факултети пребројавају упражњена места после пријемних испита, захваљујући професору др Владимиру Јаковљевићу декану Медицинског факултета у Крагујевцу на ову установу се уписало више стотина студената из 19 земаља.
На основу програма интегрисаних студија на енглеском језику Факултета медицинских наука у Крагујевцу, и пилот пројекта професора др Владимира Јаковљевића, посебног саветника министра просвете за високо образовање, овај град је добио шансу да обогати студентски живот странцима.
"Полако али сигурно, страни студенти се враћају у Србију на велика врата. Један од мојих главних приоритета јесте управо рад агената који пропагирају наше универзитете најпре међу нашим традиционалним пријатељима у Несврстанима. Данас имамо око 300 уписаних студената медицине и око 15 на фармацији, углавном из Индије, Ирана, Нигерије, Туниса, Марока, Египта... Имамо и Немце, Аустријанце, Енглезе, Бразилце", каже за РТ Балкан проф. Владимир Јаковљевић.
Тврди да, упркос великом одливу стручних кадрова из Србије у иностранство, наши универзитети и даље имају веома добру репутацију у свету.
Интернационализација факултета, како наводи, требало би да буде један од стратешких пројеката Србије и обећава да ће се својски трудити да заживи, јер како каже, није реч само о студирању, већ долазак страних студената може вишеструко да помогне нашој земљи у развијању привредних грана.
"Најпре, у смислу плаћања већих школарина, потом кроз потребе за местом становања, исхране. Ако буде синергије свих релевантних фактора могли бисмо да направимо студенске кампусе попут оних у окружењу. Мађарска је један од репера добре услуге у том делу Европе, где можемо да видимо фантастичне услове за рад и велики број студената", каже наш саговорник.
Да је долазак страних студената већ оживео и тржиште закупа непокретности, а потражња за становима је дигла и цене, тврде и агенти за некретнине.
У Крагујевцу се цена кирије за гарсоњере креће између 170 и 200 евра, а за станове већих структура цене иду од 250 до 350 евра. У Суботици су нешто повољније цене, гарсоњера се може наћи за 168 евра, једнособан стан за 180 евра а двоипособан за 300 евра. Када је реч о Београду и Новом Саду цене гарсоњера су више и ако студенти желе да изнајме гарсоњеру у престоници биће им потребно месечно око 300 евра а цена стана зависи пре свега од локације коју бирају.
Дипломатска мисија
Школовање страних студената има вишеструки значај, јер подиже међународни углед не само Универзитета, већ и целе земље.
Диплома Медицинског факултета, отвара врата за рад у целом свету, а најлепше речи о Србији које изговарају крагујевачки студенти, каже наш саговорник, најбоља су препорука за долазак нових академаца.
Декан ФМН каже да у овим случајевима није занемарљива ни дипломатска мисија страних студената, осим појачаног финансијског момента, и захваљујући гостопримству у Србији и добром искуству, могу да подигну углед Србије у свету.
Професор Јаковљевић открива да се значајан број свршених страних студената у Југославији, по повратку у домовину, изборио за важне друштвено-политичке и научне позиције, што говори о квалитету високог образовања у нашој држави.
Ипак, студентске везе остају и по завршетку студија, па се неретко догоди да остану у контакту са нашим људима, и више пута посете Србију и по завршетку студија.
Бели мантили увек привлачни
Медицина и сви програми у белом мантилу су веома атрактивни, заједно са стоматологијом, и катедре готово да не дочекају други уписни рок са непопуњеним местима.
Професор Јаковљевић сматра да би уз озбиљно истраживање тржишта радне снаге, овим студентима могли да буду попуњени они смерови који имају евидентан проблем са бројем пријављених студената, попут традиционалних професорских факултета - физика, биологија, хемија, математика...
Успешан рецепт медицинара, прихватили су Економски, Факултет инжењерских наука у Крагујевцу и Технички у Чачку.
Наш саговорник каже да је само прошле године, захваљујући агентима, на Економском факултету у Чачку прошле године доведено 30-так студената на основне и мастер студије, а биће их и више, обећава.
Додаје са су са многим државама у преговорима, и истиче да овај процес може да буде врхунска ствар за нашу земљу и високо образовање.
Подсећа, да пракса страних студената у Србији свакако није новина. Почела је 60-тих година прошлог века када су бројни студенти долазили у Југославију, највише на Универзитет у Београду, да стекну и знање и диплому.
У време Југославије у појединим годинама бивало је и на десетине хиљада страних студената, показују статистички подаци.
Данас је ситуација у свету образовања знатно другачија него пре 50 година. Готово сигурно у Србији више никада неће бити толико страних студената, али то не значи да не треба ићи у том правцу и привлачити стране студенте квалитетним образовним програмима и угодним условима за живот у току студија.
Странци уче српски језик
Иако страни студенти похађају наставу и полажу испите на енглеском језику, велики број жели да научи српски језик.
За то је задужен пројекат Министарства просвете "Свет у Србији", који се започет 2010. године, а у оквиру којег годишње око 200 младих странаца учи српски језик.
Према речима професорке и декана Филолошког факултета у Београду Иве Драшкић Вићановић, на основу овог пројекта, Србија је угостила студенте из држава Африке, Азије и aмеричког континента, односно оних земаља које не признају тзв. Косово.
"Стипендира их Влада Србије, пројекат протиче веома успешно, и они по завршетку курса настављају да студирају Медицински факултет, ЕТФ, Грађевински", каже декан за РТ Балкан и додаје да од октобра почиње нова тура.
Полазници су смештени у студентском одмаралишту "Радојка Лакић" на Авали, добијају смештај и храну у "систему студентског стандарда", здравствено су осигурани.
После полагања курса српског језика добијају право да задрже статус стипендисте и започну школовање.
Висине школарина за странце
Од ове године један број факултета је повећао школарине, па је тако за странце за студирање Архитектонског факултета у Београду потребно издвојити 3.600 евра.
Поређења ради, школарина за студенте из Србије на Биолошком факултету износиће 100.000 динара, а за стране држављане 3.000 евра, а за студенте бивше СФРЈ ван ЕУ износи 2.000 евра. Исти износ одређен је и за Географски факултет.
Будући економисти за стицање дипломе на Економском факултету у Београду школарина износи 1.500 евра, док је за студије медицине одређена школарина од 2.500 евра.
