Да ли ЕУ може приморати Србију да се бори против Русије у оквиру групе "Хелброк"?

Портпарол Кремља Дмитриј Песков се јуче осврнуо на коментар председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да ће, уколико она поново буде изабрана за председницу ЕК, у оквиру Европске уније бити покренути одбрамбени пројекти и поручио да ова изјава указује на то да ЕУ поприма карактеристике војног савеза.

"У сваком случају, то потврђује општу усмереност европских држава ка милитаризацији, ескалацији тензија, конфронтацији и ослањању на конфронтационе методе спољне политике. То је реалност са којом треба да живимо. И, наравно, све нас то тера да са тим ускладимо своју спољну политику", поручио је он.

Песков о изјави Фон дер Лајенове: ЕУ постаје војни савез

Песков је истакао да ће одбрамбени пројекти о којима је говорила Фон дер Лајенова имати заједничке тачке са политиком коју земље Уније већ спроводе у оквиру НАТО-а. Међутим, мало је позната чињеница да ЕУ већ има сопствене борбене групе основане у складу са принципима Заједничке безбедносне и одбрамбене политике, о чијем размештању одлучује Савет ЕУ.

Део једне од борбених група, под називом "Хелброк" је и наша држава.

Шта су борбене групе ЕУ и који су њихови задаци?

У питању су мултинационалне војне јединице, које се углавном састоје од око 1.500 војника и саставни су део војног капацитета Европске уније за брзо реаговање широм света. Развој концепта борбених група покренут је у јуну 2004, а прве јединице ове врсте постале су оперативне 2007. године.

Према дефиницији Дипломатске службе ЕУ, борбена група (БГ) је "најмања ефективна, кредибилна и кохерентна јединица која се може брзо распоредити и оспособљена је за самосталне операције или почетну фазу већих операција".

БГ је заснована на комбинованом саставу снага величине батаљона, ојачаног елементима за борбену подршку. Како се наводи, БГ се могу формирати у оквиру једне државе или мултинационалне коалиције држава чланица, али им могу приступати и државе које нису чланице ЕУ, попут Србије.

Главни критеријуми које једна борбена група треба да испуњава су интероперабилност и ефикасност, а након формирања, група је дужна да буде у сталном дежурству у једном или више шестомесечних периода, а у случају ангажовања мора бити одржива 30 дана, са опцијом продужавања овог периода на 120 дана уколико постоји одговарајуће снабдевање.

Кључна предност ових јединица је могућност распоређивања у року од пет до 10 дана, од тренутка када Савет ЕУ изда одобрење. Главни задаци које БГ треба да обављају су наведени у члану 43 Уговора о Европској унији и то су: спречавање сукоба, почетна стабилизација, хуманитарне интервенције, задаци спасавања, управљање кризама, мировне мисије и допремање помоћи.

Наведени задаци се могу поделити у три категорије - тренутна и краткотрајна помоћ постојећим трупама, брзо распоређивање ради припреме терена за долазак већих снага и мисије брзог одговора малог обима.

Овде вреди истаћи и да ЕУ може користити БГ за задатке изван територије Европске уније и то у случајевима "мировних мисија, спречавања сукоба и јачања међународне безбедности у складу са принципима Уједињених нација".

Борбена група "Хелброк" и учешће Србије

Као што је већ поменуто, Србија је део Борбене групе "Хелброк" (познате и по називу Балканска борбена група), а ради се о јединици у чијем су саставу и делови оружаних снага Грчке, Бугарске, Румуније, Кипра, Украјине и Северне Македоније. 

Назив "Хелброк" је заправо акроним састављен од почетних слова држава оснивача и првих чланица - HELlas, Bulgaria, ROmania, Cyprus - HELBROC, а група је основана средином 2007. године. Украјина се прикључила 2011, Србија 2016, односно 2017, док се последња "Хелброку" придружила Северна Македонија и то 2022. године.

Ова БГ је под вођством Грчке, а седиште јој се налази у Неа Санти. Према званичним подацима има 1.446 припадника.

Дан високих званица на вежби "Платинасти вук 24": НАТО опет изузет из мораторијума?

Србија је у групу ступила у новембру 2016. године, када је тадашњи начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић са адмиралом грчке војске Евангелосом Апосолакисом у Бриселу потписао ноту о приступању Србије техничком споразуму о успостављању борбене групе Европске уније "Хелброк".

Тада је договорено да ће учешће српске војске бити оперативно од 2020. године, а у међувремену је одржано неколико састанака, посета и једна радионица везана за учествовање Србије у БГ "Хелброк". Према доступним подацима, у склопу ове борбене групе тренутно је ангажовано пет штабних официра и 52 војника у оквиру вода Војне полиције и тима за цивилно-војну сарадњу из састава Војске Србије.

Да ли чланство у "Хелброку" може бити проблематично за Србију?

Имајући у виду све наведено и чињеницу да је Србија другу годину за редом изузела војну вежбу са НАТО чланицама "Платинасти вук" из мораторијума на војне вежбе, треба поставити питање да ли би у потенцијалном сукобу НАТО-а (самим тим и ЕУ) и Русије, Војска Србије била у обавези да пошаље део својих снага у оквиру БГ "Хелброк" ради борбе против руске војске.

Према мишљењу уредника ТВ Фронт Андреја Млакара одговор на ово питање је "и да, и не".

"Све зависи од околности и обавеза које смо преузели на себе, међутим те групе су потпуно безначајне и бескорисне и направљене су у склопу визије о трансформацији европских оружаних снага и потребе за формирањем мултинационалних борбених група у мировним мисијама", наводи он и додаје да ове јединице, због бројности, не би имале никаквог утицаја у сукобу попут оног у Украјини.

Млакар истиче и да је формирање борбених група заправо изнуђен потез у склопу идеје о креирању војске ЕУ.

"То је везано и за ову изјаву Урсуле фон дер Лајен, која поново покушава да оживи европску војску. Постоји непрестана тежња да се та идеја оживи, поготово сад када се поново појавио страх од повратка Доналда Трампа на власт", сматра уредник ТВ Фронт.

Како наводи, коначну одлуку везану за борбено ангажовање српског контингента у у оквиру групе "Хелброк", у случају сукоба са Русијом (или било којом другом државом), доноси Народна скупштина Републике Србије.

"Србија би морала да одлучи у парламенту да ли би учествовали у борбеним дејствима борбене групе. Парламент јесте дозволио ангажовање у мировним мисијама, али мировне мисије су једно, а борбене мисије и кризне ситуације нешто сасвим друго", рекао је Млакар.

Жарко Пецић пуковник Војске Србије у пензији сматра да би Србија била у обавези да пошаље свој контингент, јер је 2016. године потписала споразум, увежбала трупе у оквиру "Хелброка", "послала шест официра у Војни комитет ЕУ, а начелник Генералштаба делегирао официра као свог заступника у тај Комитет".

"ЕУ има око 18 таквих група, састављених од оружаних снага разних држава, које су ангажовале своје људство. То су јединице јачине бригаде или батаљона и Европска унија стално одређује две борбене групе које ће бити у сталном дежурству. Тако да рецимо, ако би 'Хелброк' био у дежурству, у случају сукоба Војни комитет би могао распоредити ову групу на било ком правцу, укључујући и Украјину", рекао је пуковник за РТ Балкан.

Међутим, Пецић се слаже да би за ангажовање српског контингента у таквим околностима била потребна сагласност Народне скупштине.

"У споразуму пише да Народна скупштина одлучује о томе, па би Србија могла да одбије позив, уколико парламент то изгласа", закључује он.