Не могу без уцена: Брисел поручио да БиХ неће добити новац из Плана раста за Западни Балкан

Званични Брисел условио је давање 70 милиона евра БиХ, колико износи прва транша из Плана раста за Западни Балкан, све док се у потпуности не усагласи Реформска агенда коју је пред домаће власти поставила Европска комисија, потврђено је за РТРС у Делегацији Европске уније у БиХ.

Од Лајчака до Пахора и назад – зашто није изабран нови посредник у дијалогу Београда и Приштине

БиХ је испунила 110 од 113 реформи, међутим то није довољно. Тражи се пристанак власти Републике Српске на укидање ентитетског вета у институцијама БиХ, увођење кол центра на нивоу БиХ и попуњавање Уставног суда. Из Српске кажу да су захтеви Брисела неприхватљиви, јер то предвиђа њено укидање.

Планом раста ЕУ земљама Западног Балкана намењено је укупно шест милијарди, од чега је за БиХ две милијарде евра. Трећина су бесповратна средства, а две трећине кредити.

Од обећаних десетина милиона евра бесповратне помоћи БиХ из Плана раста за Западни Балкан, за сада нема ништа. Европска комисија их условљава укидањем ентитетског вета у Савету за државну помоћ и Конкуренцијском савету БиХ. Република Српска, односно њени представници у заједничким институцијама не пристају да пониште механизам који штити Српску. Брисел је 16. јула обавештен да није усаглашена Реформска агенда, као предуслов за добијање 70 милиона евра.

"Прва транша биће исплаћена тек када Европска комисија и БиХ усагласе Реформску агенду. За разлику од других партнера у региону БиХ неће добити прву, безусловну рату предфинансирања у вредности од седам одсто предвиђену за исплату након летњег периода, чиме се пропушта значајна могућност финансирања", стоји у одговору из Делегације ЕУ за РТРС.

Усаглашавања Реформске агенде за добијање укупно милијарду евра из Плана раста за Западни Балкан није било лако, у почетку било је чак 40 проблематичних мера, свело се на три. Кључна је захтев за укидање ентитетског вета, у две институције БиХ као најава много горег сценарија.

"Њихово тражење да се одустане од ентитетског гласања на неким телима на нивоу БиХ је неприхватљиво, јер је то прејудицирање структуре која би отишла даље до одлучивања у парламенту БиХ. Они су вероватно хтели да виде да ли могу на мала врата да увуку такву врсту гласања, ми смо то одбили", рекао је председник Републике Српске Милорад Додик, подсећа РТРС.

Званични Брисел никада није задовољан, обећавали су почетак преговора чим БиХ усвоји потребне законе, када је то урађено добијен је само кандидатски статус без датума. 

"Мамили" су нас, кажу, парама из Плана раста за Западни Балкан само да усвојимо буџет, када је усвојен, условљавања су настављена.

Додик: Надамо се доброј сарадњи са новим амбасадором САД, са Марфијем је то било немогуће

"Када су многи европски званичници долазили овде или слали поруке из Брисела, рекли су: "Ви усвојите буџет и немојте да бринете, биће прослеђена транша". То говори о једном политичком притиску и потреби ЕК да одређена политичка питања дефинише овде кроз условљавања", рекао је Сташа Кошарац, заменик председавајуће Савета министара.

Осим укидања ентитетског гласања у институцијама БиХ, Република Српска не пристаје на увођење кол центра на нивоу БиХ и попуњавање Уставног суда уз останак страних судија. Из Српске подсећају да је решавање статуса страних судија европска обавеза БиХ из 14 приоритета, стога је чудно што Брисел тражи да остану.

"Ми хоћемо да реализујемо 14 препорука ЕК, а у њима пише да се мора решити питање Уставног суда", навео је Додик.