Србија и Балкан

Српски криптонит: Како су отворена врата "Рио Тинту"

Од дозволе за ископавање, преко заједничких планова и меморандума, "стављања тачке" на "Рио Тинто" у Србији па све до новог Меморандума о разумевању - шта се све дешавало са пројектом ископавања литијума?
Српски криптонит: Како су отворена врата "Рио Тинту"© ATA Images

Када је након потписивања Меморандума о разумевању и сарадњи у области критичних сировина између Србије и Европске уније, европски комесар за међуинституционалне односе и стратешко предвиђање Марош Шефчович рекао да је Србија најприпремљенија у Европи за пројекат експлоатације литијума, председник Србије Александар Вучић захвалио је "бившој власти", јер је, како је рекао, "Рио Тинто" у Србији већ 23 године.

Ова компанија је, наиме, са такозваним истражним радовима односно геолошким истраживањима у Србији почела још почетком двехиљадитих, иако дозвола за истраживање издата на име "ћерке" фирме "Рио Сава експлорејшн" (основане 2001. године) која је издата 2004. године није значила истовремено одобрење за експлоатацију.

"Тада је председник Владе био Војислав Коштуница из ДСС-а. Након тога, 2006. године доноси се нови закон о рударству. Зашто је то важно? Хајде да видимо какав је био тај закон до 2006. године. Донет је 1995. године, и било је прописано да се након истраживања давање минералних сировина на коришћење врши јавним надметањем. Дакле дозвола за експлоатацију се врши путем јавног надметања, па ко да више и боље услове, добије дозволу. У закону пише следеће: 'Посебно у случају када се дају на коришћење минералне сировине од стратешког значаја за Републику Србију'. 2006. године ово се укида, нема више јавног надметања, нема прикупљања понуда, већ се уводи правило да онај ко има истражну дозволу једини може да добије право на експлоатацију", истакла је пре неколико дана председница Народне скупштине Ана Брнабић.

Негде у то време, тачније 2005. године, светом се пронела вест да управо у Србији лежи "антидот" за Суперменове моћи – наиме, у оквиру истраживачких радова "Рио Саве", откривен је јадарит. Како је тада објаснио др Крис Стенли, минеролог лондонског Музеја историје природе, реч је о сировини која се осим недостатка флуора и радиоактивности готово не разликује од фиктивног криптонита из филма "Повратак Супермена" , једине супстанце која може ослабити овог суперхероја.

Јадарит, који је добио име по свом налазишту, "Јадар" код Лознице, заправо је литијум натријски боросиликат - LiNaSiB3O7(OH) који од корисних компоненти садржи литијум и бор. И има га само у Србији, и само у том лежишту.

У наредним годинама, Србија је "Рио Тинту" неколико пута одобравала наставак истраживања лежишта српског криптонита, да би 2017. године са овом компанијом потписала Меморандум о разумевању о реализацији пројекта, док је истовремено почела и израда Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита.

Потписани меморандум предвиђао је да се у оквиру пројекта "Јадар" рудник отвори до 2023. године и да се у њему производи више од 10 одсто светских потреба за литијумом.

"Меморандум поставља темеље за ефикаснији развој нашег пројекта кроз све његове фазе, чиме се Србија и 'Рио Тинто' приближавају циљу да постану водећи извор снабдевања литијумом и боратима на светском нивоу", рекли су тад представници компаније.

Прича о пројекту "Јадар" кулминирала је управо доношњем Просторног плана 2020. године, усвојеног Уредбом Владе Србије, али и 2021. године када је усвојен Просторни план Лознице. "Рио Сава Екплорејшн" тада је поднела захтев за одобрење експлоатационог поља, а отпочет је и процес добијања дозволе за израду Студије о утицају на животну средину.

Активисти, али и бројни грађани видели су то као кључне кораке ка потпуном отварању врата за "Рио Тинто", односно ка почетку ископавања литијума у Србији, што би, како многи сматрају могло довести до несагледивих последица по животну средину. Усвајање измена и допуна Закона о експропријацији и Закона о референдуму, који би, како су грађани мислили, олакшали извођење пројекта била је "кап" која је прелила чашу и отпочели су вишемесечни еколошки протести током којих су блокиране све најважније саобраћајнице у земљи.

Скупштина Лознице, града од 20.000 становника, поништила је у децембру 2021. године Просторни план који предвиђа рудник на том подручју, а затим су почели да стижу сигнали из Владе како се "Рио Тинто" неће задржавати у Србији.

У јануару 2023. године Влада Србије донела је и званично одлуку о раскиду сарадње са  рударском компанијом "Рио Тинто".

"Сви управни акти који се односе на Рио Тинто, односно (зависно предузеће) Рио Сава, све дозволе, одлуке, решења су поништени. Испунили смо све захтеве еколошких протеста", рекла је премијерка Ана Брнабић, истичући да је "стављена тачка на Рио Тинто у Србији" и да две стране никад и нису имале међусобне уговоре.

Медији су тада пренели да су, само три дана пре него што је Влада Србије донела одлуку о обустави пројекта "Јадар", амбасадори четири западне државе били на састанку у Немањиној 11 и притискали премијерку Ану Брнабић да одустане од намере да се пониште све дозволе издате "Рио Тинту", али да она "није подлегла притиску".

Пројекат "Јадар" био је "успаван" све док недавно, лидер покрета Крени-промени Саво Манојловић није најавио да има информацију да ће Уставни суд прогласити неуставном уредбу којом је сарадња са "Рио Тинтом" стављена "ад акта".

Уставни суд је, заиста, 11. јула донео одлуку да је Влада Србије доносећи ову уредбу прекорачила овлашћења, а онда је Влада Србије 16. јула усвојила Уредбу о примени Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита "Јадар" и тако дала зелено светло за наставак пројекта.

Некадашња премијерка, сада председница Скупштине, рекла је да је пројекат заустављен не због тога што је мислила да је лош, већ зато што није хтела да, како је прецизирала, дозволи политичке игре које су се тада водиле, а које су биле усмерене против Александра Вучића.

У Палати Србија данас  је потписан Меморандум о разумевању о стратешком партнерству Србије и Европске уније у области одрживих сировина, ланаца вредности батерија и електричних возила - тако да градња рудника литијума, никад није била извеснија.

image