Србија и Балкан
Власти у Приштини у неспоразуму с новинарским и медијским удружењима
Нацртом закона о Независној комисији за медије прописано је да поменута комисија медијима може да изрекне новчану казну до 40.000 евра
Када је априла 2012. године у Службеном листу привремених институција у Приштини објављен Закон о Независној комисији за медије, који је предвиђао могућност да "лиценцирани медијски аудио-визуелни преносници", у којима треба препознати електронске медије, због кршења кодекса понашања, услова лиценце и других правних аката буду кажњени новчаном казном "у највишој вредности од хиљаду евра и не већој од сто хиљада евра", нико се није посебно узбудио.
Нова "држава" покушавала је да успостави властити правни и бирократски механизам. Пријатељима привремених власти у Приштини овакве "трапавости" могле су да изгледају чак и симпатично, јер је било какав кровни оквир кључан за сваку градњу, па макар она била незаконита и сасвим дивља.
Приштина медијским слободама не верује
Ђаво је, међутим, однео шалу 11. јула ове године, када је у Приштини, без подршке тамошње опозиције, усвојен Нацрт закона о Независној комисији за медије.
Нацртом поменутог закона предвиђена је могућност да медији на Косову и Метохији, због кршења етичких правила, буду кажњени новчаном казном до 40.000 евра.
Никакве трапаве противречности у тексту новог закона више није било. Нацртом су, како је одмах саопштило Удружење новинара Србије (УНС), предвиђене драконске казне које би лако могле да доведу до затварања мањих медија.
Одмах се огласила и Ивана Вановац, председница Друштва новинара Косова и Метохије, које је део УНС-а.
"Овај закон озбиљно ограничава медијску слободу, контролише медије кроз могућност политичког уплива и успорава њихов рад. Уместо саморегулације као најдемократскијег облика уређења електронског медијског простора, косовски законодавац се определио да поље електронских медија регулишу органи власти", рекла је Вановац за сајт УНС-а.
Удружење новинара Србије напоменуло је да опозиционе странке у Приштини, које нису гласале за поменути нацрт закона, сада најављују да ће се, овим поводом, обратити тамошњем "уставном суду", али је веома тешко замислити да ће та иницијатива за сада дати било какав резултат.
Србе посебно брине бритка страна новог предлога закона
Срби су посебно забринути, јер би само једна казна из арсенала новог предлога закона могла да стави катанац на браву било ког, па и српског медија.
"У том делу имате одредбу да уколико неки медиј прекрши етички кодекс, он може бити кажњен износом од 200 до 40.000 евра, без даље градације, тачније конкретизације за који прекршај је који износ предвиђен. Претпостављам да је то остављено да се регулише касније неким подзаконским актом, али ми из ове перспективе заиста не можемо да знамо да ли ће такав акт бити донет и како ће он изгледати", изјавила је овим поводом Ивана Вановац за "Косово онлајн".
Проблем су и врло високи износи, нарочито када се има у виду да су српски медији на Косову пре свега локалног карактера.
"Замислите ако некоме у једном тренутку падне на памет да их казни пеналом од 40.000 евра, то је равно затварању и гашењу једног медија", додала је Ивана Вановац.
Навела је и да постоји проблем са издавањем дозвола онлајн-медијима који се у новом закону називају "платформама за дељење видео-садржаја".
"Тај део закона је страшно нејасан, дакле нама ни сада није јасно да ли је потребна само регистрација код Независне медијске комисије или је заиста потребно конкурисати за издавање неке дозволе. Ако добијете дозволу, та дозвола у неком моменту може да вам буде и оспорена на основу нечега. А ако имамо систем дозвола, онда говоримо о најотворенијој цензури", поручила је председница Друштва новинара Косова и Метохије које је део УНС-а.
Предлог прошао упркос примедбама из Европе
Упркос формалним примедбама мисије ОЕБС-а, Савета Европе, струковних и невладиних организација, који су такорећи једногласно оценили да је новоусвојени предлог закона у супротности са европским стандардима, нови недемократски корак приштинских власти ипак је начињен, као много пута до сада, напомињу на сајту УНС-а.
Асоцијација новинара Косова, с друге стране, која окупља претежно албанске новинаре у покрајини, затражила је од председнице привремених власти у Приштини Вјосе Османи да се јавно изјасни о усвојеном закону о Независној комисији за медије.
"Тражимо од председнице Вјосе Османи Садриу да подели са јавношћу став о овом закону и да се не ограничава на своју формалну улогу потписивања указа за објављивање закона. Слободни медији и медијски плурализам су камен темељац демократског друштва, а када овај темељ почне озбиљно да се тресе, онда председник државе има обавезу да се јавно изјасни", стоји у саопштењу које је пренео УНС.
На сајту УНС-а наведено је да ОЕБС сматра да је проширење надлежности Независне комисије за медије на друштвене медије и недостатак јасних критеријума за блокирање штетних садржаја изазива забринутост и да има импликације на слободу изражавања.
Генерални секретар Европске федерације новинара Рикардо Гутијерез дан када је усвојен Нацрт закона назвао је "црним даном за слободу медија".
Због чега је предлог закона усвојен?
Новинар и некадашњи председник УНС-а Владимир Радомировић изјавио је за "Косово онлајн" да овим законом косовски премијер Аљбин Курти покушава да застраши медије, да би радили у његовом интересу. Радомировић је том приликом истакао да је јасно да ће Курти сада покушати да ућутка све оне који другачије мисле, а да ће српски медији бити први на удару.
"Дуго већ траје борба Аљбина Куртија за монопол над информацијама на Косову и Метохији и сада је та његова борба ушла у завршну фазу. Овај закон који је усвојен значи цензуру, покушај застрашивања свакога ко критички мисли. Закон је подједнако усмерен и на албанске медије који су критички настројени према Куртијевој влади и на медије који су на српском језику, али је јасно да ће српски медији бити први на удару и да ће претрпети највеће последице овог штетног закона", казао је Радомировић за "Косово онлајн".
Осим забринутости да би српски медији на Косову и Метохији први могли да се нађу на удару приштинске Независне комисије за медије, а будући да су критеријуми за кажњавање медија прилично нејасни, у тексту новог закона наведене су и неке нове кованице, највероватније због тога да се, премда написане на српском језику, разликују од оних у матичном делу земље.
Шта су платформе за дељење видео-садржаја?
Онлајн-медији, који су у српском језику одомаћени и то не само у Србији већ и у другим крајевима бивше Југославије, у новом предлогу приштинског закона називају се платформама за дељење видео-садржаја.
Милица Радовановић из организације Нова друштвена иницијатива, која делује на Космету, за "Коссев" изјавила да се на Косову први пут догађа да се регулисање рада портала ставља у надлежност Независне комисије за медије. Заправо, са саморегулативе се прелази на државну регулацију.
Иако је сам закон препун нејасноћа, једно је сигурно – утицај косовске владе на медије ће захваљујући овом закону ојачати. Наиме, број чланова Независне медијске комисије ће се са седам повећати на 11, што је, према мишљењу Радовановићеве, непотребно јер само оптерећује рад комисије а суштински не мења ништа. Затим, према новом закону, мандат чланова комисије је фиксиран на четири године уз могућност реизбора. Све чланове бира косовска скупштина, чиме се посредно утиче на састав комисије у дугом временском периоду.
"Нема много разлога веровати да влада неће злоупотребити овај закон, нарочито према медијима који се критички односе према власти. Ми већ имамо ситуацију са директором РТК чији избор угрожава независност јавног емитера… Ова власт је већ ставила шапу на медије", истиче Радовановићева у изјави за "Коссев".
Ипак, она је напоменула у тој изјави да је не би чудило да Вјоса Османи врати поменути закон, али напомиње да чак и када би се власт у Приштини променила, не би требало бити оптимистичан у погледу укидања новог закона, јер је "тешко очекивати од било које власти да добровољно сужава ширину датих им овлашћења".
