Срби да понесу резервне опанке: Жестоке претње дела црногорске јавности на обнову капеле на Ловћену

Не смирују се страсти у Црној Гори после прошлонедељне одлуке председника Скупштине те државе Андрија Мандића да по трећи или четврти пут у последњих нешто више од три деценије актуелизује обнову Његошеве заветне капеле на Ловћену.

Уз реакцију градоначелника Цетиња Николе Ђурашковића који је истог дана Мандићу поручио да се "не игра ватром" и да ће "на Ловћену градити таман као што је одржао реч – догодине у Призрену", на друштвеним мрежама покренут је и траје прави мали рат у коме су јасно подељене и позициониране стране оних који су за обнову капеле и оних који су изричито против било каквих радова на Ловћену.

"Његошеву капелу су срушили окупатори Kарађорђевићи. Његошев аманет је испуњен подизањем јадног од љепших свјетских маузолеја", стоји у једној од објава на друштвеним мрежама.

Политички коментатор из Подгорице Бошко Вукићевић у ауторском тексту пише да "патетично изгледају реакције србофобних фанатика у оквиру поражених снага, на било коју политичку иницијативу која иде у смјеру општенародног помирења".

Андрија Мандић најавио обнову капеле на Ловћену, са Цетиња запретили да се "не игра ватром"

"Рецимо, ова отужна мањина фанатичних шовиниста са необичном страшћу и агресивношћу реагује на идеју обнове Његошеве капеле, коју је недавно актуелизовао предсједник Скупштине, да се независан посматрач напросто мора запитати: У којем свијету живе ти људи? У неком свијету гдје мисле да све њихове пријетње и вулгарности имају неког утицаја? Kао да се они око те иницијативе нешто питају, као да могу нешто спријечити? А спријечити могу таман онако како су спречавали и чудесне литије, или устоличење митрополита, или пак потписивање Темељног уговора", пише Вукићевић.

Он наводи да је "уопште, њихов утицај на спречавање обнове капеле обрнуто пропорционалан њиховој агресивности, распомамљености и сулудим пријетњама".

"Kапела ће бити обновљена, без рушења и премјештања Маузолеја, дакако (као што сам и наводио у једној својој петицији о обнови капеле од прије пет година, коју је уз неубједљиву аргументацију одбило тадашње Министарство културе). Повратак капеле је насушна потреба нашег друштва и државе, без којег не може доћи до истинског помирења и новог почетка. Почетак обнове десиће се највјероватније након објављивања резултата пописа становништва", закључује Вукићевић.

"Значи опет ваздушни десант. Овај пут на Ловћен. Разумијем. Србијански опанци нијесу направљени за црногорски крш него за лагану шетњу опанака. Ако случајно дођете, неће вам то бити излет на Газиместан као 1989. него сусрет са истином и нацијом. Понесите резервне опанке да не трчите боси низ ловћенске стране", пише у коментару на једном подгоричком порталу.

Цетиње поручује - дирате у осињак

"Дираш у осињак", поручује Мандићу један од коментатора трагом објаве Николе Ђурашковића.

"Какве везе имају Срби са Ловећеном? Не дajте да Мандић оргија по Ловћену са Вучићем... Нека војводо, стрм је Ловћен да се бјежи у закривљеним опанцима", ређају се објаве противника обнове Његошеве капеле.

Иако је Мандић говорећи о обнови капеле на Ловћену јасно ставио до знања, а то поново и јуче потврдио, да нема говора о рушењу маузолеја на Ловћену, да се ради о иницијативи за обнову "Његошеве заветне капеле", по друштвеним мрежама ређају се оптужбе да посреди није обнова Његошеве заветне већ обнова капеле Карађођевића на Ловћену коју је краљ Александар подигао 1920-их година.

"Мандићу, наравно да га нећете ни таћи. Kоришћење прилике да се на церемонији додјеле највеће црногорске награде – Тринаестојулске – најављује рушење Његошевог маузолеја је врло подмукао удар не само на Црногорце, Мешровића, Његоша већ и на све оно што Тринаестојулска награда представља – државност, антифашизам, национални понос… Мандић удара на све то. Но пасаран", још је једна од објава на мрежама.

После година отпора Мештровићевом маузолеју на Ловћену, 24. октобра 1990. године Покретачки одбор за повратак Његошеве капеле на Ловћен у тада објављеном Прогласу закључио је да "нема сумње да је рушењем једне од највећих светиња српског народа - капеле на Ловћену извршено беспримјерно насиље над природом, историјом и традицијом, осиромашена је баштина, погажен највиши завјет, оскрнављен највиши гроб, сломљен највиши понос, уништено слободарско знамење, разорено светилиште".

Потписници Прогласа, Kомнен Бећировић, Будимир Дубак, Момир Војводић, епископ Никанор Богуновић, прота Момчило Kривокапић, др Новак Kилибарда, др Владо Стругар, др Јован Стриковић, др Александар Драшковић, Миодраг Трипковић, Ранко Јововић, Радомир Уљаревић, Ратко Вулановић, Јован Пламенац, Бећир Вуковић и Момир Чабаркапа тада су објавили и став да би повратком на Ловћен Његошева капела поново била "највише узлетиште наше душе, олтар нараштаја, буктиња српства и православља, знамење нашег људског и националног достојанства, наше трајности и неуништивости".

Слога усташа и комуниста о питању маузолеја

Професор др Будимир Алексић у ауторском тексту од пре неколико година нагласио је како је "рушење цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену 1971. године, у којој су били сахрањени земни остаци митрополита Петра Другог Петровића Његоша, да би на том месту био постављен монументални маузолеј према идејној замисли и пројектима хрватског вајара Ивана Мештровића, а по поруџби Владе, односно најужег политичко-партијског врха тадашње СР Црне Горе, у корелацији са наметањем новог идентитета српском народу у Црној Гори".

"О смислу и циљу те акције илустративно свједочи чињеница да јој се противила Матица српска (чији је члан био Његош), а да ју је снажно подржала (пропагандно и финансијски) Матица хрватска - идеолошки стуб Маспока у Хрватској седамдесетих година прошлог вијека. Тој акцији се противила Српска православна црква, чији је Његош био владика, а предводила ју је Kомунистичка партија Југославије, уз подршку усташке емиграције чији је припадник био и Иван Мештровић. Та слога усташа и комуниста о овом питању, представља посебно, и вишеструко занимљиво поглавље у овој трагичној причи", навео је тада професор Алексић.

Професор Алексић у ауторском тексту из децембра 2020. године подсетио је и на писмо папског изасланика - монсињора Франциска Паловинетија које је 28. децембра 1969. упутио тадашњем митрополиту црногорско-приморском Данилу Дајковићу.

"У том писму овај римокатолички великодостојник нуди свесрдну помоћ ′у борби да се успостави у Црној Гори права Христова вјера и осамостали као новорођенче Св. Оца Папе′, додајући да садашњи народ на простору Црне Горе ′нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идеологијом′", подсетио је професор Алексић.

На исти отпор, као што је случај и сада, после иницијативе Мандића, део црногорске јавности реаговао је и средином септембра 2020. године, када је митрополит Амфилохије најавио да ће црква радити на обнављању капеле на Ловћену и градњи Цркве Свете Тројице на простору између Биљарде и Владиног дома на Цетињу. "Црногорски патриоте" тада су на Цетињу поставили транспарент којим су поручили да неће дозволити обнављање капеле на Ловћену као ни градњу цркве Свете Тројице.

Осам година раније, средином 2012, митрополит Афмилохије затражио је да се на Ловћену обнови Црква Светог Петра Цетињског, односно капела у којој је био сахрањен Петар Други Петровић Његош.

Тадашњи председник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић рекао је да је тај захтев "атак на темељне црногорске вредности" и поручио "да држава то не сме да дозволи".