Врели јул у Београду: Да ли је глобално загревање утицало на Србију? (ГРАФИКА)

Топлотни талас који је захватио нашу земљу, коначно је мало "попустио", али и даље су температуре веома високе.

За сада, према подацима Републичког хидрометеоролошког савеза, рекордна температура у Београду измерена је 24. јула 2007. године, када је забележено 43,6 степена Целзијусових (истог дана постављен је и рекорд у Србији – Смедеревска Паланка 44,9 степени).

Како за РТ Балкан објашњавају из РХМЗ-а, просечне месечне и годишње вредности анализирају се током 30-годишњих интервала, а последњи референтни период у односу на који се врше поређења је од 1991–2020. године. Током тог референтног периода за Београд–Врачар за јул истичу се следећи подаци:

– средња дневна температура износи 23,8 степени.

– средња максимална температура износи 29,3 степени.

– средња минимална температура износи 18,4 степени.

– средњи број тропских дана са максималном температуром изнад 30 степени износи 14,1.

Већ на основу ових података, закључује се да је током читавог периода од 8. јула до 17.7. максимална температура била 7 до 10 степени Целзијусових изнад просека.

Такође, према подацима РХМЗ-а, откад су почела прва редовна метеоролошка мерења у Србији, која су започета 1. јануара 1848. године, уочава се какве су просечне температуре у јулу месецу у Београду забележене током протеклих 136 година.

Увидом у ове податке види се да се просечна температура није много мењала. Она је износила између 22,4 и 22,6 степена Целзијусових.

РХМЗ је забележио и највише просечне температуре у јулу месецу у протеклих 136 година.

Рекорди су измерени: 1928, 1946, 1950, 2007, 2012, 2015, 2017, 2021, 2022, 2023. године.

Такође, биле су и године када је јул био "свежији" у односу на просечне температуре.

Из РХМЗ-а за наш портал истичу да је у данашње време приметан општи тренд пораста температуре у свим годишњим добима, у односу на прединдустријски период.

За подручје Београда, осим климатских, на промене у температури утицао је и процес урбанизације – Београд је данас највеће топлотно острво у нашој земљи, што пре свега утиче на повећање ноћних и јутарњих температура у централном градском подручју.

Лета су у просеку данас топлија за 2,6 степени у односу на прединдустријски период. Током референтног периода од 1961–1990. године, на пример, било је у просеку 0,7 топлотних таласа годишње.

Од 2011–2020, имали смо у просеку четири топлотна таласа сваке године, а ова (2024) представља екстремни пример, јер је јулски топлотни талас седми од почетка године, а први је осмотрен још у првој половини јануара.

Шта је топлотни талас?

Топлотни талас је низ од најмање шест дана током којих је температура знатно изнад нормале. Притом та температура није "универзална" вредност, већ се на основу статистичких података формирају посебни температурни интервали за сваку декаду месеца који су "знатно испод", "испод", "око", "изнад" и "знатно изнад" нормале.

Најдужи низови тропских дана осмотрени у историји мерења у нашој земљи су:

Од 24.7. до 13.8. 1994. (21 дан) средња максимална температура 33.4 °С;
Од 4.8. до 21.8.1946. (18 дана) средња максимална температура 35.6 °С;
Од 1.8. до 17.8.1952. (17 дана) средња максимална температура 34.4 °С;
Од 29.6. до 15.7.2012. (17 дана) средња максимална температура 35.1 °С.

Србија се загрева брже у односу на остатак света

Државни секретар у Министарству заштите животне средине Сандра Докић истакла је пред крај прошле године, на "Дијалогу о климатским променама", да се Србија, у односу на остатак света, "загрева много брже".

Иако су загревања на глобалном нивоу 1,1 степен целзијуса, у Србији су, каже Докићева, 1,8 степени. Када говоримо о летњим данима, загревање је много веће и износи 2,6 степени Целзијусових, рекла је тада Сандра Докић, иако, према информацијама које смо добили из РХМЗ-а, чини се да су средње температуре у нормалним границама за летњи период.

Сличне временске прилике биле и у првој половини прошлог века

Метеоролог Недељко Тодоровић је за Танјуг рекао да су овако високе температуре, какве су биле претходних дана, нормалне за ово доба године, истакавши да инструментални подаци показују да је и ранијих деценија било оваквих врућина и да су сличне временске прилике биле у првој половини прошлог века.

"Од 6. до 17. јула смо имали један дужи период узастопних дана са веома високим температурама, изнад 35 степени до 40 степени, у Београд 39,6. Било је таквих дугачких периода са екстремно високим температурама и ранијих лета", додао је он.