Бившем припаднику тзв. Армије РБиХ Алмиру Сарајлићу Рокију је казна с 20 смањена на 15 година, док су бивши заповедници и припадници 325. бригаде Армије БиХ ослобођени свих оптужби за злочин над бившим саборцима Хрватима.
Жалбено веће Суда БиХ ово је одлучило у случају ликвидације 12 заробљених припадника Хрватско већа обране у средњој Босни крајем децембра 1993. године, што је изазвало огорчење тамошњих Хрвата.
"Алмиру Сарајлићу Рокију преиначена је првостепена пресуда и смањена му је затворска казна за ратни злочин са 20 на 15 година затвора, док су бивши команданти и припадници 325. бригаде Армије БиХ Ибрахим Пурић , Ибрахим Тарахија , Нијаз Сивро , Рушит Нурковић , Садик и Шаћир Омановић и Касим Кавазовић ослобођени свих оптужби", пише "Јутарњи лист" и додаје:
"Према објављеној пресуди, Сарајлић је 22. децембра 1993. убио најмање 12 војника ХВО-а након напада Бошњачке Армије БиХ на положаје код хрватских села Крижанчево Село, Шафрадин и Дубравица код Витеза. Претходно су се предали и разоружали су их. Међу њима је било и рањених војника, а један од њих, чији идентитет није утврђен, потпуно је онемогућен за самостално кретање. Према пресуди, Сарајлић их је одвео у ров где их је пуцао."
Дојучерашњи ратни саборци удружени против Срба пуцали су једни на друге.
Наиме, у мају 1992. године хрватско-муслиманске снаге у потпуности одсекле српске крајине од матице Србије и као таоце држале више стотина хиљада Срба.
Још у марту 1992, пре почетка рата у БиХ, Хрватска је своје регуларне трупе и део паравојних формација убацивала у Посавину, са леве на десну обалу Саве, како би, заједнички са бошњачким снагама што ефикасније напали тамошње Србе.
Након првог масовног злочина над цивилима у БиХ који су 26. марта 1992. године починили припадници хрватско-муслиманских снага са подручја Брода заједно са регуларним снагама хрватске војске у српском селу Сијековац, од априла до краја јуна, на подручју Посавине формирано је најмање 36 логора за Србе кроз које је прошло, према доступним подацима, око 2.800 српских цивила и војника, међу којима је било и 106 деце.
Ипак, како је "сарадња" склопљена, тако је и прекинута. Након што су Срби пробили коридор кроз Посавину и потиснули непријатеље, велики део хрватских снага побегао је преко Саве, срушивши за својим војницима мост.
Будући да су се образовале енклаве у средњој Босни, Хрвати (и војска и цивили) су у појединим крајевима остали изоловани, па су се Хрвати у Хрватској и Босни и Херцеговини самоорганизовали и организовали хуманитарни конвој.
Водиле су се велике борбе и преговори да се овим конвојем допреми хуманитарна помоћ у изоловане хрватске енклаве у средњој Босни, коју су муслимани средствима спречавали и пљачкали, а подршку пружали и муџахедини.