Посланици Скупштине Србије наставили су данас расправу о 60 тачака дневног реда, међу којима је Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа. Седницу је, другог дана расправе, поново обележила полемика о темама ван дневног реда.
Други дан расправе у тону као и први – у полемици посланика власти и опозиције. У неколико наврата и о првој тачки дневног реда – Декларацији за будућност српског народа.
На дневном реду је укупно 60 тачака, а једна од њих је и Декларација коју ће, како су најавили, подржати посланици владајуће коалиције, а коју су посланици опозиције критиковали називајући је "средњовековним резоном".
Премијер Милош Вучевић рекао је да Декларација није никакав партијски памфлет и фикција него права "национална декларација".
Вучевић је позвао опозицију да "скине страначке униформе" и размишља о одговорности према српском народу, грађанима и "отаџбини Србији".
Пред посланицима је низ споразума о задуживању, међу којима је и кредит код банке Поштанска штедионица у износу од 42 милијарде динара за изградњу националног стадиона.
Посланици би требало да расправљају и о кадровским решењима, односно бираће се гувернер НБС, за шта је поново предложена Јоргованка Табаковић, затим председник Фискалног савета Србије, а на ту функцију је уместо Павла Петровића коме је истекао мандат, предложен Благоје Пауновић.
Скупштинску расправу сте пратили у нашем блогу.
25. јул 2024 • 19:23
Скупштина завршила рад, наставак у понедељак у 10 часова
Посланици Скупштине Србије завршили су вечерас рад, а расправу о укупно 60 тачака дневног реда, међу којима је и Декларација, која је усвојена на Свесрпском сабору 8. јуна у Београду, наставиће у понедељак у 10.00 часова.
На дневном реду ванредног заседања које је почело у уторак су и споразуми који се тичу потврђивања зајмова, а један од њих се односи на кредит код банке Поштанска штедионица за изградњу националног стадиона и приступних саобраћајница у износу од 42 милијарде динара.
Посланици ће се, после расправе, у дану за гласање када буде одређен, изјашњавати и о томе да Јоргованка Табаковић буде поново изабрана на функцију гувернера Народне банке Србије, а Благоје Пауновић на место председника Фискалног савета Србије.
Стаменковски: За четврто дете једнократна помоћ 3.180.000 динара
Mинистарка за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је данас да ресорно министарство у изменама Закона о финансијској породици са дететом предлаже повећање родитељског додатка, које би тако за свако четврто дете износило 3.180.000 динара.
Она је рекла да ће изменама закона, за рођење првог детета једнократна помоћ износити 500.000 динара, за друго дете 600.000 динара, за треће дете ће износити 2 милиона 280.000 динара, а за четврто дете 3 милиона 180.000 динара.
"Влада Републике Србије је, како је наведено у самом експозеу председника владе, препознала изазов беле куге као проблем са којим треба стратешки и системски да се боримо и наш задатак је да, сарадњом свих ресора у Влади наше земље, створимо амбијент за сигурност и за бољи статус свих наших породица у Србији", рекла је Ђурђевић Стаменковски одговарајући на питање народног посланика Јединствене Србије Животе Старчевића шта ће измене Закона подразумевати,
Напоменула је да је Министарство за бригу о породици у сарадњи са Министарством привреде покренуло активности у циљу пружања подршке нашим женама на селу.
Старчевић је питао министарку просвете Славицу Ђукић Дејановић у колико држава Србија има допунске школе у којима се настава одвија на српском језику, на шта му је она одговорила да Србија ради на ширењу тих мрежи школа и да их тренутно има у у 22 државе.
Зукорлић: Помирење Срба и бошњака стратешки циљ
Министар задужен за област помирења, регионалне сарадње и друштвене стабилности Усаме Зукорлић изјавио је да дубоко верује не само у помирење Срба и Бошњака већ и у њихово пријатељство.
"Надлежност која ми је дата, веома је тежак и озбиљан задатак и радује ме да је премијер казао да нам је историјско помирење стратешки циљ", рекао је Зукорлић на седници
Скупштине Србије одговарајући на питања посланика Ахмедина Шкријеља у вези укључивање Бошњака у институције и повратак расељених и избеглих у Прибој.
Нагласио је да је његова улога пре свега да политику помирења примени у бошњачком народу и између бошњачког и српског народа.
Дубоко верујем да је помирење два народа могуће без обзира на бројне ране из прошлости и отежавајућих околности у датом тренутку", рекао је и нагласио да ће министарство радити на зближавању свих центара на Балкану.
Министар је истакао са жељно ишчекује да се то оствари и навео да ће његов допринос бити у правцу што боље регионалне сарадње свих држава на Западном Балкану, без обзира на потешкоће, јер је, како је истакао, то интерес и мање бројних националних заједница у Србији.
Према његовим речима, важно је дотаћи се и теме екстремизма о којем се на влади јако опсежно говорило посебно "о оном који долази из редова муслимана" према "терминологији" која је у употреби.
Важно је, како је нагласио, да јавни сектор прође од упознавања и обуке, да би имао механизме и знања да разликује потенцијалне екстремисте од традиционалних конзервативаца.
Ђурић: Националне заједнице су богатство наше земље
Министар спољних послова Марко Ђурић је оценио да је значај и карактер односа које Србија има према националним заједницама огроман за регионалне и међународне односе и нагласио да ће по том питању Србија, која је већ пример за многе државе, у будућности бити још боља.
"У националним заједницама у нашој земљи видимо огроман ресурс за унапређење односа са државама које нас окружују и неретко Србија служи као позитиван пример када је реч о третману националних заједница с обзиром на то да представља државу у којој националне заједнице могу да остварују бројна права од образовања од основног нивоа па чак и предшколског образовања па све до докторских студија на сопственим језицима, уживања одређених права у домену јавног информисања које се субвенционишу из буџета, а која су такође без преседана", рекао је Ђурић одговарајући на питања посланика Ахмедина Шкријеља у вези са пропорционалним укључивањем Бошњака у институције.
Ђурић је подсетио да званичници често користе тај податак и чињеницу у разговору са страним партнерима и пријатељима и неретко добијају комплименте.
"Када је реч о Министарству спољних послова, већ правимо акциони план како да у нашу структуру укључимо већи број припадника националних заједница", навео је министар и додао да ће им бити задовољство да се ускоро у редовима МСП нађе и још припадника и бошњачког и других народа који живе у Србији.
Додао је да националне заједнице из Србије имају такође и велики број припадника у расејању у земљама региона и шире и да и те заједнице једнако као српска могу да пруже допринос јачању веза Србије са тим земљама.
Према његовим речима, када то наводи не мисли само на земље у непосредном окружењу већ и много шире.
Националне заједнице су богатство наше земље у правом смислу те речи. Искрено верујем у то да можемо да послужимо у будућности као још бољи пример", рекао је Ђурић и нагласио да је тема везана за положај националних мањина изузетно важна.
Министар је позвао све делегиране политичке представнике националних заједница да им се увек обрате са идејама, сугестијама и предлозима, и додао да са колегама из странака националних заједница које партиципирају у влади већ активно ради на усаглашавању мера како да се што је могуће боље у синергији делује и прожме заједнички наступ.
Он је оценио да Србија са свим националним заједницама представља једну од најразноврснијих земаља у Европи, а да је у делу међународних медија погрешно представљена као држава у којој постоји етнонационализам у негативном смислу значења.
Поповић позвала младе да се пријаве за функције у правосуђу
Министарка правде Маја Поповић је рекла да је при предлагању за избор судија и председника суда забрањена дискриминација по било ком основу, и да је у претходном периоду изабран велики број и тужилаца и судија бошњачке националности, али и мађарске националне мањине.
"Радимо на томе да тај број буде још већи, позивамо припаднике и националних мањина и наравно, и Србе, зато што је све теже наћи кадрове, имајући у виду да млади људи све се теже опредељују за ова изузетно тешка занимања која су увек била јако цењена. Млади људи се више сада опредељују за приватни сектор и то је нешто на чему ћемо у будућности морати да радимо - да привучемо младе да се поново у великом броју пријављују за ове правосудне функције", рекла је она.
Вучевић: Сви грађани имају једнака права, Бошњаци више да конкуришу у институцијама
Србија нема проблем, ни политички ни суштински да бошњачка заједница буде једнако третирана у свим институцијама у свим деловима Србије, рекао је премијер Милош Вучевић одговарајући на питање посланика Ахмедина Шкријеља из Странке демократске акције Санџака.
Шкријељ је поставио питање у ком року влада планира да усагласи националну структуру запослених у полицији, војсци, правосуђу, службама безбедности и другим републичким институцијама и организацијама са националном структуром становништва у како је рекао, санџачким општинама и да омогући сразмерну заступљеност бошњачког народа у тим институцијама.
Вучевић је Бошњаке позвао да конкуришу у државним институцијама, додавши да треба мотивисати све грађана, без обзира којој нацији припадају, да имају права да конкуришу и у одбрамбеним снагама, полицији, правосудним органима.
Премијер је оценио да то није само питање које може статистички да се посматра и навео да је интерес Србије да структура свих органа одражава стварну слику и прилику Србије, као и да се покаже да сви грађани имају једнака права по Уставу и по законима.
Навео је да остаје питање да ли су сви мотивисани да узму учешће у државним структурама и рекао да сматра да бошњачка заједница има значајан утицај у учешћу у властима од локалног до републичког нивоа.
"Можда у неким сегментима недостаје Бошњака, негде фали можда припадника српске заједнице или нема довољно у сразмери са структуром становништва, али то је нешто што живот диктира и не можете простом математиком нити простим националним кључем кроз неке административне мере то наметати", рекао је Вучевић.
Он је као некадашњи министар одбране истакао да Војска Србије по први пут има Бошњака у генералском чину, као и да има Бошњака члана генералштаба ВС.
"Што је заиста на понос свих нас, као што и функционисање верске службе Војске Србије апсолутно равноправно и једнако третирано", рекао је премијер.
Навео је да је упознао доста Бошњака у Војсци Србије и рекао како би волео да их буде још више.
"Увек су ревносно, савесно извршавали све своје задатке и обавезе као припадници оружаних снага наше државе, не доводећи у питање своју лојалност нашој мајци Србији", рекао је Вучевић.
Навео је да би волео да Шкриљеј подржи борбу државних органа против верског екстремизма и подсетио да су сви представници Исламске заједнице подржали кораке државе у борби против екстремизма.
Вучевић је подсетио да његова влада има два министра из бошњачке заједнице, што према његовим речима, "представља добар пример" заступљености.
"Мислим да је то добра порука, да је то добар пример како бошњачки народ треба да буде представљен у својој држави и у највећим институцијама", рекао је Вучевић.
Седница настављена постављањем посланичких питања члановима Владе
Након једночасовне паузе, седница је настављена постављањем посланичких питања члановима Владе Србије.
Према пословнику, посланичка питања постављају се Влади, у присуству чланова Владе, сваког последњег четвртка у месецу, на седници која је у току, од 16 до 19 часова, када се прекида рад по дневном реду.
Пауза до 16 часова
Одређена је пауза за ручак до 16 сати.
Вучевић: Није донета никаква одлука ни о рударењу, ни о експлоатацији литијума
Премијер Милош Вучевић изјавио је да није донета никаква одлука ни о рударењу, ни о експлоатацији литијума, додајући да егзистира само Уредба Владе Србије о постојању просторног плана посебне намене.
"Нико није ни блесав, ни луд, да угрожава било који део Србије и да се игра са судбином сопственог народа. Сви дишемо овај ваздух и пијемо ову воду и нико нема намеру да иде из Србије и намеру да је мења, већ да је чува и развија. Верујем да су нам природна богатства Богом дана и на прави начин треба да их користимо и развијамо државу", поручио је Вучевић опозиционим посланицима у Скупштини Србије.
Премијер је додао да је могуће имати одржив развој, економски развој, а да се истовремено води рачуна о заштити животне средине и здрављу грађана.
"То је доказано у многим државама, то је могуће у Србији", истакао је Вучевић.
Како им је поручио, неће да уђе у причу плашења и "утеривања страха народу са јефтиним паролама", наводећи да је то неодговорно и неозбиљно.
"Али било би фер да сте та питања постављали вашим коалиционим партнерима који су довели Рио Тинто, који су им дали истраживачко право, који су мењали законе да би могли да иду из истраживања у експлоатацију", рекао је Вучевић.
"Било би фер да када бринете о западној Србији, кажете, а шта је са индустријским отпадом? Шта је у Вискози 20 година стајало, највећи отров, индустријски отпад? У центру Лознице, фабрике коју су упропастили 2005. године. Па како то не споменете? То није угрожавало грађане Лознице? Или западне Србије? Или целе Србије? Па је ли није постао индустријски отпад? Па није ли то нешто што директно угрожава исто и квалитет земље и подземних вода и надземних вода и ваздуха? Па како се тога нисте сетили, како тада нисте бринули о западној Србији?", упитао је премијер.
Вучевић је упитао како да то све нису споменули него говоре како ће неко да трује сопствени народ.
"Срам вас било за то. Нико није луд да трује свој народ и да ради против своје државе. Срам вас било да такве ствари причате и да константно плашите свој народ. Један виче да беже из државе, други виче да ће бити отровани, затровани, убијени. А нама поручујете да ћемо да се купамо у сумпорној киселини. Јел' то је демократски?", упитао је Вучевић.
Одговарајући на тврдње које је посланик Покрета обнове Краљевине Србије (ПОКС) Ненад Томашевић изнео да Влада Србије не сарађује довољно са Русијом, Вучевић је нагласио да је Томашевићева странка у коалицији са онима који се залажу да се прекину сви односи са Руском Федерацијом и руским народом.
"Ви долазите из те коалиције да нама кажете да ми водимо антируску политику. Па не сећам се кад сте били Српски покрет обнове да сте ви имали неки проруску позицију. Па били сте тврдо натовски, проевропски оријентисани", рекао је Вучевић.
Одговарајући на констатацију Томашевића да у ЕУ не постоје рудници литијума, рекао да то није тачно и да своје пројекте везане за истраживање и ископавање литијума припремају Немачка, Чешка, Француска и Португал.
"Што се тиче Немачке ту се припремају Два пројекта - пројекат Зинвалд, 35 км од Дрездена. План је да студије пред изводљивости буду завршене у прва три месеца 2025. године. И Зиру Карбон у долини Горње Рајне. Дозволе за истраживање издате у сврху комерцијалног истраживања минералних ресурса без експлоатације у овом тренутку. Значи да се ради на томе", рекао је Вучевић.
Он је додао да се у Чешкој реализује пројекат литијума Синовец да је планирани капацитет производње 26.000 до 29.000 литијум хидроксида са веком експлоатације до 25 година.
"Француска - планирано је да експлоатација почне од 2028. године са веком експлоатације од 25 година", рекао је Вучевић.
Мартиновић: Више бирачки спискови нису тема, сад плаше грађане литијумом
Министар пољопривреде Александар Мартиновић рекао је данас у Скупштини Србије да опозиција плаши грађане лажним причама о ископавању литијума као што су то радили прошле године износећи неистине око бирачких спискова.
"Нема више теме бирачког списка, нема више фантомских бирача, сад се ствара једна нова атмосфера грађанског рата, као што је била стварана у новембру и децембру 2023. године. Овога пута атмосфера грађанског рата ствара се око литијума", рекао је Мартиновић одговарајући опозиционим посланицима.
Он је рекао да се и сада народ хушка и позива да излази на улице, да се блокирају саобраћајнице, да се излази на тргове општина и градова.
"Као што сте прошле године бесомучно лагали око бирачких спискова, око фантомских бирача, тако сада бесомучно лажете и плашите грађане Србије око ископавања литијума", поручио је Мартиновић који је раније био министар државне управе и локалне самоуправе.
Он је упитао представнике опозиције зашто више не говоре о наводним фантомским бирачима на бирачким списковима у Србији, а ишли су у Европски парламент да се жале на ту тему.
На тврдње опозиционих посланика да ће сумпорна киселина уништити земљиште у Јадру, он је подсетио да је сумпорна киселина стизала у фабрику "Зорка Шабац" деценијама, па се, како је навео, Шапчанима није догодило "ништа страшно".
Марић: Декларација у Бањалуци усвојена скоро једногласно
Посланик Душан Марић из СНС изјавио је да је Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа у Бањалуци усвојена скоро једногласно, иако, како каже, ни тамо опозиција није у добрим односима са влашћу.
"Тамо је опозиција дубоко свесна да је ова декларација добар, користан документ, који ће помоћи да српски народ, без обзира где живи, успостави чвршће јединство, које ће нам помоћи да се лакше одупремо притисцима којима је српски народ изложен", рекао је Марић и позвао посланике да гласају за Декларацију.
Весић: Путеви и пруге суштина децентрализације
На коментаре да треба промислити колико се Србија задужује за путеве, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић рекао је да је изграђено 22 километра ауто-пута од Руме до Шапца заједно са мостом, да ће Пожаревац бити прикључен на ауто-пут до краја ове године, као и Трстеник и Велика Плана на Моравски коридор.
Весић је навео да ће Краљево и Пожега бити прикључени на ауто-пут, напоменувши да су пруге и путеви суштина децентрализације.
Посланица ЈС: Подржавамо Декларацију
Посланица Јединствене Србије Загорка Алексић рекла је да ће та посланичка група подржати Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа као и остале предлоге који су на дневном реду.
"Много је важних предлога закона данас на дневном реду, али ипак бих испред ЈС издвојила тачку под редним бројем 1. Декларацију о заштити националних и политичких права српског народа у Србији и Републици Српској, јер сматрамо да има историјски карактер", рекла је Алексић.
Она је додала да је као чланица недавно формираног парламентарног форума Србије и Републике Српске присуствовала доношењу декларацији у Парламенту Републике Српске и нагласила да је то био достојанствен чин.
"Декларација је подржана огромном већином. И у Републици Српској постоје разлике и мимоилажења страначких опонената, али чини се да је наш народ преко Дрине препознао када је време за стављање разлика по страни", нагласила је Алексић.
Вучевић: Радимо да буде боље
Председник Владе Србије Милош Вучевић рекао је да је Србија данас далеко јача него што је била, да је стање у просвети, здравству и одбрани неупоредиво боље него раније као и да млади људи у много мањем броју одлазе из земље.
Вучевић је током расправе у Скупштини Србије одговарајући на критике опозиционих посланика истакао да они нису говорили о дневном реду, већ да су време користили како би износили неистине и вређали посланике владајуће већине.
"Србија је данас далеко јача држава него што је била. Да ли је најјача? Није. Да ли треба да буде боља? Свакако треба. Да ли је све идеално? Није идеално. Радимо да буде боље, да буде оптималније. Али да упоредите стање пре овога и данашње стање, немогуће је без јасне фактографије, без бројева, чињеница", рекао је Вучевић.
Мали: На корак смо до инвестиционог рејтинга
Министар финансија Синиша Мали рекао је да смо ми на корак до инвестиционог рејтинга који оцењују најстроже финансијске институције на свету.
"Ако све буде у реду, очекујем да ћемо до краја године први пут у историји имати инвестициони рејтинг, а то значи да вам је неко оценио здравље вашег организма које се зове и односи на јавне финансије и економску политику и да је рекао да сте међу најбољим економијама света", објаснио је.
"Упркос својој помоћи коју смо пружили и грађанима и привреди, упркос свим инвестицијама које спроводимо већ годинама уназад, нама је удео јавног дуга у БДП-у испод 50 одсто. И то је обећање које смо дали, да никада неће прећи 60 одсто", рекао је Мали у расправи одговарајући на критике опозиционих посланика о задужености јавних финансија Србије.
Подсетио је да максималан удео јавног дуга у БДП-у који прописан споразумом у Мастрихту износи 60 одсто и навео да је просек у еврозони 89 одсто.
Многе европске земље, укључујући и најјаче европске економије, попут Француске, Шпаније и Италије, имају и више од 110 одсто, додао је Мали.
Ако би се јавни дуг гледао на апсолутни начин, а не на релативни, каже Мали, то би значило да су неке од најјачих светских економија задужене и "хиљаде милијарди евра".
Мали је навео да Србија на данашњи дан на рачуну има 744 милијарди динара, што је, како каже, скоро 10 одсто БДП Србије и указао је да је економска политика државе да жели да има што више новца на рачуну.
Говорећи о споразуму са Уједињеним Арапским Емиратима рефинансирању старог дуга, Мали је навео да би Србија платила тај кредит са четири одсто камате, док је тренутна референтна каматна стопа у САД, како каже, 5,5 одсто.
"Банке које се задужују код америчке централне банке плаћају 5,5 одсто, а ми четири одсто. Па чекајте, зашто то не бисмо искористили?", упитао је Мали.
Објаснио је да ће Србија, како буду каматне стопе падале, додатно рефинансирати јавни дуг.
"Али не можете да кажете да је Србија презадужена у условима када нам је јавни дуг испод 50 одсто у односу на БДП, а када је просек еврозоне 89 одсто. Када на рачуну имате скоро седам милијарди евра и када бисте тај новац искористили, да вратите део дуга, вама би удео јавног дуга у БДП-у пао испод 42 одсто", закључио је Мали.
Станојевић о задуживању
Драган Станојевић из Ми глас из народа потврдио је још једном да њихова ће они подржати Декларацију јер она, како је рекао, одражава интерес српског народа у целини.
Он је говорио и о задуживању и рекао да сматра да је задуживање посебно по неповољним условима кључни проблем јавних финансија, односно државе у целини.
Што се тиче Рио Тинта, Станојевић је рекао да је несхватљиво да нас "Немачка прогласи за геноцидан народ", а затим да се потпише Меморандум ЕУ и Србије о стратешким сировинама.
Ђукановић: Овом Декларацијом потврђујемо колико су јаки односи Срба
Народни посланик Владимир Ђукановић из СНС рекао је да је сва његова фамилија по оцу из Републике Српске и да је пресрећан што ће ова Декларација бити донета.
"Свако од нас има неки сан, поштоваћемо ми увек формално и морамо то да радимо и Дејтонски споразум и све оно што дефинише БиХ, али ја никога у мојој фамилији не могу да натерам да воли овакву БиХ. Они њу не воле и никада неће рећи да им је Сарајево главни град. Рећи ће да је Београд главни град", нагласио је.
"И свако од Срба у БиХ никада неће навијати за БиХ ни у једном спорту, навијаће за Србију и свако од њих сањаће уједињење са Србијом", додао је.
Он је истакао да овом Декларацијом потврђујемо колико су јаки односи Срба и са једне и са друге стране Дрине, додајући да нема никакве разлике између Србина који живи у Богатићу и оног који живи у Бијељини.
На приче како ће пројекат "Јадар" да загађује животну околину, подсетио је да је Лозница деценијама имала фабрику вискозе која је била велики загађивач и навео да пројекат "Јадар" неће толико трошити сумпорне киселине.
"Никаква количина сумпорне киселине неће се толико трошити, јер то што се чак и наменило да се евентуално потроши, далеко је мање него што трошимо сумпорну киселину у пољопривреди. С обзиром да вршимо ђубрење земљишта и ту свуда имате сумпорну киселину и то у већој количини него што би то овај рудник користио", рекао је Ђукановић.
Навео је да је 20 пута веће загађивање било у Бору и Мајданпеку у време СФРЈ, па се тад нико није борио да затвори рудник, док сад, како каже, желе да угасе Бор.
Оценио је да пољопривреда јесте српска стратешка грана и да треба у њу улагати, али је истакао да она не може да ствара БДП онолико колико ствара индустрија.
Ђукановић је навео да је и мултимилијардер Илон Маск отворио фабрику за прераду литијума на свом имању и поручио је влади да настави са пројектом "Јадар".
Павловић: Ми - снага народа ће подржати Декларацију
"Ми - снага народа ће да подржи Декларацију са Свесрпског сабора иако сматрамо да то може много јаче и конкретније, али ми нисмо учествовали у њеном конципирању", рекао је Александар Павић.
"Нама је најважније и на првом месту што је ову декларацију усвојила скупштина РС. Ми смо свесни колико је то важно за РС, сваки вид повезивања са Србијом", додао је.
Ивановић: Колико су дозвола надлежна министарства издала за истраживање литијума?
Посланица Ана Ивановић из групе "Ми снага народа проф. др Бранимир Несторовић" питала је колико су дозвола надлежна министарства издала за истраживање литијума до данашњег дана и на којим локацијама.
Како је навела, по извештају Државне ревизорске институције, одобрено је 674 експлоатационих поља. Питала је да ли је тачно да су за сада достављени подаци о генерисаним количинама рударског отпада са мање од 200 поља и када се могу очекивати подаци са осталих.
Павловић: 50 одсто судија у наредних седам година одлази у пензију
Бранко Павловић из Ми - глас из народа питао је Министарство правде о томе што у наредних седам година, како каже преко 50 одсто садашњих судија треба да иде у пензију, а у наредних десет година 62 одсто.
"Ми у овом тренутку не можемо са овим материјалним положајем које имамо, а који је на самом дну Европе, да привучемо најквалитетније младе правнике да уопште желе да се пријављују да буду судије и тужиоци", навео је и питао када ће Влада изаћи са свеобухватним мерама решавања питања материјалног статуса судија и свих других запослених у правосуђу.
Друга два питања упутио је Министарству спољних послова.
"Канцеларија за дијаспору не доставља податке о нашим удружењима Срба у дијаспори, Одбору за дијаспору и тиме блокира рад Скупштинског одбора. Питање је када ће се у кратком року ова врста недостатка комуникације отклонити. И треће питање је када Република Србија укинути санкције братској Белорусији којима смо се придружили, а који нам не служе на част?", питао је.
Ђорђевић поставио питање о уџбеницима
Посланик Владимир Ђорђевић из Новог ДСС-ПОКС (НАДА) питао је да, док деца из Београда добијају бесплатне уџбенике, шта је са децом Крагујевца, Ниша, Врања, Лознице, Ваљева, остатка Србије?
"Је ли та деца нису наша деца или неће ићи у школу, пошто планирате да их раселите због отварања рудника?", питао је.
Посланици Марина Мијатовић и Милија Милетић поставили питања Лончару
Марина Мијатовић из Зелено-леви фронт - Не давимо Београд поставила је питања министру здравља, нарочито када је реч о условима у којима се води трудноћа и обавља порођај у Србији.
Министру Лончару питање је поставио и Милија Милетић из ПС-НСС-УСС-РС, рекавши да велики број малих домова здравља нема службу Хитне помоћи.
Посланица Несторовић поставила два питања Весићу
Питања посланика углавном су се фокусирала на пројекат "Јадар", а, између осталог, интересовали су их и услови у којима се води трудноћа и обавља порођај у Србији као и то да ли ће имати ко да замени судије који испуне услов за пензију.
Народна посланица Данијела Несторовић из Еколошког устанка поставила је два питања министру Горану Весићу.
"Који су то инвеститори од којих сам ја наводно тражила новац, нека нам да имена и презимена и називе тих фирми, као и чиме су они то били тачно уцењени, односно зашто господин Весић као правник није поднео кривичну пријаву против мене као народног посланика за извршено тешко кривично дело", питала је она, осврћући се на јучерашње тврдње министра.
Она га је питала зашто у министарству још увек стоји нацрт просторног плана Републике Србије, као кровни документ за сва остала планска документа Републике Србије.
"Зашто још увек није усвојен и како је могуће онда да се усвајају остали просторни планови и планска документа без кровног документа?", питала је она.
Поставила је и питање Министарству рударства и енергетике.
"Зашто још увек немамо стратегију управљања минералним ресурсима, с обзиром да закључујемо Меморандум о разумевању о стратешким сировинама, а још увек немамо јасну и прецизну анализу стања свих минералних сировина, подземних вода, геотермалних ресурса. Како је могуће да се закључују било какви међународни уговори, уколико Република Србија нема стратегију управљања минералним ресурсима? Да ли је министарка сматра да смо у неком озбиљном правном проблему, с обзиром да кршимо сопствени Устав?", питала је.
Седницу отворила Марина Рагуш
У сали је присутно 119 народних посланика, те постоје услови за рад Народне скупштине.
Седницу је отворила Марина Рагуш из Српске напредне странке.
Настављена седница Скупштине Србије
Посланици су око 10 часова наставили расправу. На дневном реду је 60 законских предлога.