Србија и Балкан
Када САД и ЕУ дају "гаранције": За барикаде робија – за убиство 14 жетелаца криваца нема
Лишење слободе Д. Д. само је последње у низу привођења и хапшења Срба који су учествовали у протестима испред зграде СО Звечан крајем маја прошле године, или које косовске власти сада сумњиче за друга кривична дела – најчешће наводне ратне злочине
Гаранције водећих земаља НАТО пакта из децембра 2022. године да Срби на КиМ неће бити хапшени ни процесуирани из политичких разлога и због протестних окупљања вреде, и јуче су се још једном уверили Срби на Косову, таман колико и обећање Бернара Кушнера дато пре равно 25 година да ће "међународне снаге преврнути и последњи камен да нађу убице који су 23. јула 1999. масакрирали 14 Срба жетелаца из Старог Грацког".
У Косовској Митровици јуче је ухапшен Србин Д. Д. под сумњом да је учествовао у немирима испред зграде Скупштине општине Звечан, 29. маја 2023. године. На терет му се, како је саопштила полиција, ставља напад на међународне безбедносне снаге, удруживање за антиуставне активности, напад на уставни поредак, учешће у маси која чини кривично дело и хулиганство, напад на службено лице.
Истовремено, прекјуче се навршило равно 25 година од масакра 14 српских жетелаца у селу Старо Грацко. Синови и ћерке оних који су побијени а претходно стигли да се ожене и добију децу, одрасли су, буквално, међу убицама својих родитеља које нити је ко сумњичио нити затварао нити им судио за сурово убиство 14 људи.
"Тако изгледа правда за Србе на Косову и Метохији. На једној страни је убиство 14 људи, бројни други злочини широм Космета, за које сви знају починиоце – џелате, али које нико не дира. На другој страни, када је реч о Србима, хапсе једног по једног – људе који су били на барикадама, протестовали испред зграде СО Звечан зато што су три или четири дана раније ту зграду заузели косовски специјалци. Када је Звечан у питању, треба знати да су људи на улици били потпуно мирни све док кордон КФОР-а, фронтално, брутално није кренуо да гази и батина Србе, који су који трен раније поседали на улицу", каже за РТ Балкан један од Срба из Северне Митровице, учесник бројних протеста.
Хапшење Д. Д. само је последње у низу привођења и хапшења Срба који су учествовали у протестима испред зграде СО Звечан крајем маја прошле године.
С. М. из Звечана ухапшен је 10. маја ове године због сумње да је учествовао у сукобима испред зграде СО Звечан и њему је одмах одређен притвор. Као и Д. Д. под сумњом је за удруживање ради противуставне делатности, угрожавање лица под међународном заштитом, напад на службено лице, учешће на скупу на којем се врши кривично дело.
Пре нешто више од месец дана, на за Србе по злу чувеном пункту на Бистричком мосту на магистрали између Северне Митровице и Звечана, ухапшен је Л. Д. такође због догађаја испред зграде СО Звечан 29. маја 2023. године.
Канцеларија за КиМ тада је саопштила да је хапшење Л. Д. мотивисано искључиво политичким разлозима, да је Л. Д. као радник царине на Јарињу годину дана свакодневно прелазио преко пункта на Бистричком мосту, и да је разлог његовог хапшења "нови покушај Аљбина Куртија да изазове нову кризу на северу КиМ".
"Јасно је да су гаранције које су децембра 2022. године дали САД и ЕУ да Срби неће бити хапшени из политичких разлога и због протестних окупљања, већ дуже време само празно слово на папиру и да Курти има одрешене руке да спроводи терор над српским народом и Србима којима се због протеста на терет стављају најтежа кривична дела", саопштено је тада из Канцеларије за КиМ. Подсетили су и на мучко рањавање Драгише Гаљка испред Општине Звечан, кога су Росу са два метка погодили у леђа. Нико није одговарао.
Крајем јуна ове године, основни суд у Приштини осудио је Србина Н. О. на 15 месеци затвора и новчану казну од 12.000 евра прогласивши га кривим за напад на припаднике КФОР-а у Звечану. Пресуда је изречена на основу споразума о признању кривице пошто је Н. О. претходно 363 дана провео у притвору, суочен са оптужбом да је учествовао у маси у вршењу кривичних дела, хулиганизма и напада на службено лице.
Средином јуна прошле године у центру Северне Митровице ухапшен је Милун Миленковић коме је, поред осталог, на терет стављена и сумња да је један од организатора "напада на припаднике међународних снага" 29. маја испред зграде СО Звечан.
Председник Србије Александар Вучић тада је подсетио да је "да би убедио Србе да уклоне барикаде и да би се избегао сукоб са НАТО-ом", од НАТО-а и ЕУ у писаној форми добио гаранције да "Срби који су били на барикадама неће бити хапшени", као и да је у гаранцијама ЕУ и САД наведено да "поздрављају уверавања Приштине којима се потврђује да не постоје никакви спискови за хапшења или кривично гоњење српских грађана са Косова због учешћа у мирним протестима, односно барикадама".
У ранијој изјави, Вучић је подсетио и да је Србин са севера КиМ Миљан Аџић био ухапшен због барикада те да је тужилац тражио да се Аџићу продужи притвор".
"А, шта се то десило на барикада, је ли неко убијен или рањен? Причате о шок-бомбама, то је пиротехничко средство и будалаштина. То пукне јако, да би се неко уплашио и то служи за упаде полицијских јединица. Ничему другом то не служи", рекао је Вучић.
Априла ове године, на Брњаку је ухапшен Србин Срећко Софронијевић, који је до пре који дан био у притвору. Из Канцеларије за КиМ тада су подсетили да је Софронијевић 13. октобра 2021. године од стране припадника Росу погођен хицем када је бачен сузавац у његов комшилук, а он покушавао да склони дете".
Из Канцеларије тада су још једном подсетили на гаранције САД и ЕУ, уз тврдњу да су "прави налогодавци хапшења Софронијевића САД и ЕУ, а да је премијер привремених институција у Приштини пуки извршилац". Канцеларија за КиМ тада је саопштила да од 28. децембра 2022. године и гаранција САД и ЕУ "траје непрекинути терор и хапшења свих виђенијих Срба са севера КиМ док САД и ЕУ то немо посматрају правећи се невешти да се 28.12. није ни догодио".
Са друге стране, на годишњицу сукоба 29. маја испред зграде СО Звечан, 29. маја ове године, мисија КФОР на КиМ затражила је да се приведену правди починиоци напада на њихове припаднике.
Непосредно пре сукоба испред зграде СО Звечан ухапшен је Душан Обреновић који је истог дана тешко пребијен у просторијама општине од стране косовских специјалаца.
Истовремено, док Срби са барикада један по један завршавају у затвору, припадник КБС Азем Куртај, који је на Бадњи дан 2023. пуцао на двојицу српских дечака и ранио их, пуштен је да се брани са слободе.
Сам Курти је почетком јуна прошле године, после серије хапшења Срба на северу КиМ, у скупштини тзв. Косова ишчитао списак за више од 30 имена Срба за које je, без икаквих ограда, рекао да су "главни организатори нереда последњих дана". И "да се зна шта им следује".
Курти је тада читајући списак посебно назначио М. Ј. за кога је рекао да је један од вођа "нелегалне формације", а да је његова кућа "база за вође нелегалне структуре". Поред М. Ј. на Куртијевом списку нашли су се и Срби А. Ф, Н. А, М. Ж, Д. К, Ј. Л, Н. Р, браћа С. и Д. Н, Д, К, В. Р, Д. Ђ, М. Ђ, М.Т, М. Ј, П. М, Д. Ј, Н. Б. итд.
"Знамо ми да од гаранција САД и ЕУ нема ништа и шта нам следује. Свако ново хапшење, и ово од јуче, нови је страховити притисак на нас који смо остали на КиМ. Свако од нас био је барем једном на барикадама, протестима, свако од нас стрепи од сваког преласка преко пункта на Бистричком мосту, преко Јариња, Брњака или Мердара. Трпимо месецима, годинама, а онда се они који не могу да издрже, спакују, покупе и оду са породицом. А свесни смо да Приштина управо то и жели – да нас је овде све мање, све док једног дана број Срба на КиМ не буде на нивоу статистичке грешке. То је наш живот. За убиство 14 жетелаца нема кривца, за протест испред зграде СО Звечан и барикаде – Србима робија", јетко јутрос говори један од Срба из Митровице, који се боји да му име и презиме буде објављено.
Према подацима Канцеларије за КиМ, крајем децембра прошле године у косовским затворима било је 28 Срба, њих осморица имају правоснажне пресуде. Овај податак односи се, међутим, само на Србе против којих се воде или су вођени и завршени, како оцењују и Канцеларији за КиМ, политички мотивисани судски процеси. Према неким незваничним подацима, у косовским затворима је још око 60 Срба, који су тамо по различитим другим основима, који су оптужени или којима је суђено за друга кривична дела.
