С љубављу из Загреба: Заборавите Јасеновац и пригрлите "европске вредности"

Скоро месец дана је Загреб смишљао одговор Црној Гори на усвајање Резолуције о геноциду у Јасеновцу, Дахау и Маутхаузену. Колико је тај документ дирнуо у живац политички врх Хрватске било је јасно још кад је министар спољних послова Гордан Грлић Радман усред Црне Горе припретио мерама, ако резолуција буде усвојена.

Одлука је пак пала да последице гласања владајуће већине у црногорској скупштини сносе Андрија Мандић, Милан Кнежевић и Алекса Бечић, који су проглашени персонама нон грата.

Како и зашто је Загреб одлучио да дебљи крај извуку баш лидери Нове српске демократије, Демократске народне партије и Демократа?

Узалуд смо вас ослобађали од усташа

Осим наведеног питања, пре свега је нејасно зашто Хрватској смета резолуција којом се осуђују усташки злочини и да ли овако бурном реакцијом само доказује да се не одриче своје прошлости.

Хрватска је овом одлуком показала оно чега смо се сви прибојавали – и даље баштини, па и негује вредности НДХ, каже председник Слободне Црне Горе Владислав Дајковић.

"Како другачије разумети њихову огорченост због чињенице да је црногорска скупштина усвојила Резолуцију о геноциду у Јасеновцу коју ће цео цивилизовани свет поздравити", упитао је Дајковић у изјави за РТ Балкан.

Подсећа да дешавања у Јасеновцу нису прикривена разним сумњама и контроверзама као дешавања у Сребреници, већ је о њима нашироко писано чак и у Титовој Југославији.

"Самим тим, закључак је да се Хрвати још увек нису помирили са сопственом прошлошћу која је нажалост испреплетана разним нечасним догађајима – какав је био геноцид у Јасеновцу", додаје наш саговорник.

Напомиње да не мисли да су српски лидери у Црној Гори, Мандић и Кнежевић, нарочито забринути овом одлуком Хрватске, нити да су имали жељу да иду у Загреб у скоријој будућности.

Да је то истина, потврдио је у свом стилу Кнежевић на друштвеној мрежи Икс иронично наводећи да ће га жена грдити јер им је пропала резервација у Ровињу.

"Значи мој ђед Милан, по коме носим име залуд је погинуо на Ђурђевдан 1945. ослобађајући Карловац од усташа и нациста. Изгледа су они победили, а ми изгубили", каже Кнежевић.

У својој реакцији Мандић каже да ниједан добронамерни човек није могао очекивати да ће се модерна Хрватска поистовећивати са НДХ на начин што ће лидерима три странке који су осудили најстравичнији злочин забранити улаз у Хрватску.

"Оно што је посебно важно је да Црна Гора остаје посвећена изградњи добросуседских односа и иако смо изненађени, нећемо предузимати реципрочне мере", казао је Мандић.

Са друге стране, Бечић као да је збуњен што га је стигао гнев Загреба. 

"Хрватска ме прогласила непожељним, јер су посланици партије чији сам председник гласали за Резолуцију о геноциду у Јасеновцу. Мада, има још председника партија које су гласале и чланови су владе, тако да критеријума очито да нема", каже Бечић.

Јасно је да је Бечић мислио на посланике Покрета Европа сад и њиховог лидера премијера Милојка Спајића, који су такође гласали за документ, а који су окосница власти у Црној Гори.

Како је Загреб одлучио кога да стави на "црну листу" покушао да објасни Грлић Радман наводећи да су Мандић, Кнежевић и Бечић то заслужили јер су погоршали односе Црне Горе и Хрватске.

Додаје, пак, да умири остале у Црној Гори, како пут земље према ЕУ неће блокирати, јер то није "европска вредност и избегавамо га као инструмент".

"Сматрам да је дошао тренутак да се Црна Гора окрене владавини права и проевропским вредностима", рекао је Грлић Радман и заборавио да дода како те вредности подразумевају и да се заборави прошлост и страшни злочини почињени на тлу данашње Хрватске.

Одлука Министарства спољних послова Хрватске је погрешна и имаће за последицу две лоше ствари за саму Хрватску, каже политички аналитичар Владимир Павићевић за РТ Балкан.

"Прва је да поједини хрватски званичници релативизују злочине нациста, фашиста и усташа који су почињени у Другом светском рату. У свако доба дана и ноћи на свакој тачки ове планете једини прихватљив став је да се осуде злочини у логорима Јасеновац, Маутхаузен и Дахау. Свако другачије поступање је погрешно", указује он.

Друго је, наводи Павићевић, да ће овај потез управо Хрватску поставити као актера који потенцијално дестабилизује прилике у региону и ремети односе са суседима.

"Да сам на месту премијера или председника Хрватске одмах бих предложио повлачење ове одлуке", каже наш саговорник.

Да ли ће Подгорица послати званичан одговор Хрватској?

Влада мора да одговори реципрочним мерама и заштити дигнитет Црне Горе, каже лидер Покрета за промјене Небојша Медојевић и наводи да би персонама нон грата требало прогласити председника Сабора, потпредседника Владе Хрватске и неког од лидера парламентарне већине у Хрватској.

"Не улазећи у мотиве и разлоге којим се Влада Хрватске руководила, ова мера захтева хитан одговор Владе Црне Горе и активирање принципа реципроцитета. Министри спољних послова Хрватске и Црне Горе би морали да покрену дијалог о превазилажењу отворених питања у билатералним односима, укључујући и ову скандалозну одлуку о проглашењу високих државних функционера Црне Горе персонама нон грате", јасан је Медојевић.

Када је Црна Гора трпела критике из Загреба због резолуције, Подгорица је одговорила поруком да је неупитна чињеница да су се злочини у логору Јасеновац дешавали под командом профашистичког режима НДХ, али да се они не доводе у везу са данашњом Хрватском.

Да ће Подгорица и сада реаговати, мало је вероватно. Разлог томе лежи у чињеници да је недавном реконструкцијом владе, место министра спољних послова припало лидеру Бошњачке странке Ервину Ибрахимовићу. 

Црна Гора одговорила Хрватској: Неупитна чињеница да су се у Јасеновцу дешавали злочини

Он је на челу странке која није гласала за споменуту резолуцију, док са друге стране годинама подржава наратив да се у Сребреници десио геноцид.

Не очекује се много ни од премијера Спајића који се недавно правдао да Црна Гора одлуке доноси самостално и принципијелно, поштујући прошлост, а окренута будућности.

"Резолуције и прошлост нису наш фокус и треба их оставити у сенци напретка наше земље на плану економије, владавине права и европске интеграције, уместо улепшавања прошлости, бавимо се лепшом будућности", написао је Спајић.

Та лепша будућност, ако питате Загреб, изгледа подразумева и амнезију.