Непостојање или неисправност клима уређаја у данима екстремних врућина, вратили су српска породилишта и услове у њима у центар пажње јавности.
Поред горућег проблема - дефицита лекарског особља, пре свега анестезиолога, гинеколога и сестара - због чега сe жене често осећају као да су на покретној траци, труднице и породиље жале се и на "акушерско насиље".
Ипак, у анкети који је спровео портал "Бебац", а у којој је учествовало 13.000 жена, испитаници су најбоље оцене дали управо особљу- докторима и бабицама. Најлошије оцењује хигијенске услове и стање у породилиштима.
Каква је заиста ситуација у српским породилиштима?
Одговор на ово питање веома је тешко дати јер је стање веома различито у болницама широм Србије.
Судећи према истраживању Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) породиљама и трудницама највише смета то што не добијају довољно информација и, како наводе, медицински радници често не траже сагласност за поступке. Све то, како је наведено, "за последицу има нарушавање достојанства и приватности".
"Испитанице су оцениле да су комуникацијом са здравственим радницама и радницима врло (26,4%) и сасвим задовољне (33%). Али, за време пандемије (58,8%) жена је пријавило недостатак јасне или ефикасне комуникације. Две трећине жена се жалило да није добило епидуралну анестезију, а често нису ни обавештене да ли им је стимулација (индукција) уопште дата. Помиње се веома висок проценат примене епизиотомије, као и 'мужевљевог чвора' – што подразумева враћање вагине у стање пре порођаја", наводи се у овом истраживању.
Породиље су навеле и да, и када дође до вербалне комуникације, углавном је реч о упућивању непријатних и непримерених коментара и понашања. Смета им и честа смена особља, као и присуство "великог броја непознатих особа на порођају".
Није јасно на које непознате особе се тачно мисли, али у неким београдским породилиштима студенти и ђаци долазе на праксу која подразумева и присуство порођају.
"Присутни су и изразити недостатак емпатије, одсуство подршке и осетљивости, као и грубљи третмани, примери експлицитног вербалног и физичког насиља - од тога да су породиље називане размаженим, вређања на основу физичког изгледа, до удараца", истиче се у студији и примећује још један забрињавајући феномен - да је половина узорка навела да је имала "везу" у породилишту.
Иначе, реч је о студији спроведеном за време и после епидемије коронавируса, од 2020. до 2023. године, а која говори о искуствима око 150 жена које су се породиле у пет градова: Београду, Новом Саду, Новом Пазару, Чачку и Нишу.
Од 59 државних породилишта у обзир је узето пет установа, јер се у њима породи више од трећине жена у Србији.
Јелена Николић, уредница портала "Бебац", каже да су 2019. спровели истраживање над 13.000 трудница и породиља.
"Најбоље су били оцењени доктори и бабице, а најлошије хигијенски услови и стање у породилиштима. Лети се жене жале на неисправне климе, њихово непостојање или делимично хлађење одређених просторија. Заиста смо тим поводом добили пуно жалби, пуно емотивних изјава. Жене не могу да доје бебу јер лије вода са њих. Неке од њих су нам рекле да не знају шта да раде, да седе на ходнику и плачу, да једва дишу. Није то случај само у ГАК 'Народни фронт''", већ и у породилиштима у Смедереву, Кикинди, Нишу, Новом Пазару, Шапцу, Новом Саду у Бетанији", испричала је она.
Из "Бебца" наглашавају да породиље зими највише истичу други проблем - неусловне тоалете.
"Зимус смо имали снимак тоалета из Вишеградске, заиста изгледа неугледно. Жене не могу нормално да иду у тоалет, а имају извршену епизиотомију. Све то може да буде заиста непријатно", додаје она и потврђује да су највеће замерке ипак биле на недавање информација након порођаја када је стање бебе у питању.
Такође, подсећа да је годинама присутан и проблем неадекватне исхране.
"То смо већ толико пута помињали, да смо огуглали на ту виршлу као симбол наших породилишта. Али, то је све минорно и банално, јер за коју годину неће имати ко да нас порађа. Нема лекара и бабица, одлазе у иностранство, већ одавно имамо мањак анестезиолога. Жене иду као на траци, нема кревета, апартмана, довољно места. Ниједан епидурал није дат за време короне у Бетанији нити у Новом Пазару. Не смемо заборавити и недостатак емпатије и достојанства, понашају се према жени на порођају као да је комад меса", каже Николић и наглашава да се на пропусте указује са само једним циљем - да се креирају бољи услови.
Адвокат Марина Мијатовић из правног тима који је формиран како би помогао око 200 жена које су пријавиле акушерско насиље, истиче да у оквиру здравствене установе не постоји ниједан орган који може да пружи правну заштиту пацијентима.
"До 2013. године имали смо Заштитника пацијента при домовима здравља и болницама, али то није функционисало јер је његова улога била да штити и установу и пацијента, што је, наравно, немогуће. После смо добили Саветника за заштиту права пацијената, то је адвокат који ради ван здравствене установе, при локалним самоуправама, а свака општина мора да има и Савет за здравље, што је законска обавеза. Међутим, нико не зна шта ти људи раде и каква им је пракса, пре свега јер се и не зна да постоје", започиње она.
Наглашава да су, након што су видели да постоји системски проблем, 2022. формирали правни тим и дали препоруке да се формирају комисије, радна тела и неки облик надзора.
"Писали смо министарству, Лекарској комори, Заштитнику грађана, Народном фронту и Вишеградској, КБЦ Ниш и сл. Никакав одговор никада нисмо добили, повереница је једино одреаговала у свом извештају, у ком је написала да постоји проблем и дала препоруке министарству...", открива она и додаје да нема податак колико се тренутно поступака води пред српским судовима.
Др Борислав Антонијевић из ГАК "Народни фронт" каже да је та установа одлично опремљена и да би волео да су сва породилишта у Србији попут те болнице. Ипак, он наглашава да је приоритет имати најбоље људе.
"Ми морамо да изађемо из матрикса да су за све криве стране агенде, да ми себе погледамо у очи и запитамо се шта, како и где радимо. На челу здравствене институције мора да буде врхунски медицински стручњак и врсни организатор, јер људи погрешно одређују смене на одељењима и број дежурних лекара и специјализаната. Заборавили смо на оне основне особине а то су емпатија и поштовање, изгубили смо је у борби за стицањем. Приоритет није да имаш све, него да будеш здрав, приоритет није да имаш најбољу опрему, него да имаш најбоље људе", примећује наш саговорник.
Антонијевић упозорава да се континуирано смањује број здравствених радника.
"Људи су незадовољни и одлазе из земље, а млади лекари су потпуно незаинтересовани за посао, уче нешто што сутра могу да наплате. Основ нашег рада мора да буде да помажемо људима, што многе сјајне колеге и раде, а све остало ће потом доћи", каже он и поручује да не смемо да имамо ниједан негативан пример у порођајној соби.
Министарство здравља до објављивања овог текста није одговорила на питања наше редакције.