Навршило се 29 година од ликвидације девет припадника Српске војске Крајине на Динари које су претходно заробили припадници Хрватског већа одбране и Хрватске војске, а за овај злочин до данас нико није одговарао, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Убијени Срби били су познаници, комшије и рођаци из буковичких села Братишковаца, Ивошеваца, Велике Главе, Ервеника и Кистања.
Везисти Српске војске Крајине су том приликом "ухватили" разговор непријатељске стране, који потврђује да су сви били живи заробљени.
"Веритас" наводи да локација на којој су пронађени њихови посмртни остаци, повреде на костима, трагови на одећи, обући и опреми, несумњиво указују да су убијени по заробљавању и бачени у вртачу, односно масовну гробницу са намером затирања трагова злочина.
"Иако су њихове убице прекршиле све законе и обичаје ратовања, што их неспорно сврстава у прворазредне ратне злочинце, за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима", наводе из "Веритаса".
Ускоро је кренула и злочиначка хрватска војно-полицијска акција "Олуја", која је довела до пада Републике Српске Крајине и егзодуса крајишких Срба и до много нових жртава, те је ова група са Динаре, како наводе, пала у други план.
Из "Веритаса" подсећају да је 1998. године стигла вест преко Комисије за нестала лица Херцег-Босне да су ловци на Динари у једној вртачи, на пределу Медено брдо уочили гомилу костију.
Кости шест скелета из вртаче извучене су уз помоћ хеликоптера Сфора 16. новембра 1998. године, док су посмртни остаци преосталих српских војника из ове групе ексхумирани из масовне гробнице "Камен" код Гламоча у априлу 1996. године.
Међу костима ексхумираним из вртаче на Меденом брду идентификовани су посмртни остаци Здравка Вујка, Миленка Радишића, оба из Велике Главе, Дамира Манојловића из Ивошеваца, Милана Мацуре из Кистања, Љубомира Урукала и Милорада Урукала, оба из Братишковаца.
Из масовне гробнице "Камен" извучени су посмртни остаци Маринка Ковачевића и Винка Ковачевића, оба из Ервеника и Жељка Ераковића из Братишковаца.
У то време у Републици Српској још није вршена идентификација ДНК методом, а класичним путем кости се нису могле потпуно раздвојити и одвојити, те су породице одлучиле да их сахране заједно на Пердуовом гробљу у Бањалуци.
Удружење Далматинаца у Бањалуци је овој деветорици бораца Српске војске Крајине, на улазу у Пердуово гробље, 2004. године подигло споменик у облику четвороугаоне мермерне црне плоче са православним крстом на врху, преноси Срна.