Европска комисија: Хрватска сама одлучује ко не може да уђе на њену територију

Поводом тога што је Хрватска тројицу политичких лидера из Црне Горе прогласила непожељнима, из Европске комисије саопштили су данас да је одлука о особама које смеју да уђу на територију Хрватске искључиво у надлежности власти те земље.

То је из ЕК саопштено подгоричким "Вијестима" у одговору на питање да ли се одлука Хрватске да прогласи тројицу црногорских политичара непожељнима односи на све државе чланице Европске уније или о томе свака чланица одлучује понаособ.

Параноја у Загребу се наставља: Нема уласка у земљу због Резолуције о Јасеновцу?

Хрватска је јуче непожељнима прогласила председника Скупштине Црне Горе Андрију Мандића, који је и лидер Нове српске демократије, потпредседника црногорске Владе и председника Демократа Алексу Бечића и лидера Демократске народне партије и посланика Милана Кнежевића, са образложењем да у континуитету раде на погоршању односа две државе, иза чега се заправо крије недавно усвојена Резолуција о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Маутхаузен.

"Вијести", међутим, констатују да из одговора ЕК није јасно да ли то значи да се у овом тренутку одлука Хрватске не односи на остале земље Шенгенске зоне.

Део подгоричких медија преноси ставове појединаца да су забрана уласка црногорским политичарима и покушаји рушења власти у Подгорици заправо потврда хрватског уплива у политичке процесе у Црној Гори и покушај политичког васкрсења ДПС-а од стране Загреба.

Подгорички портал "Журнал" објавио је текст новинара Небојше Поповића који каже да је јучерашња одлука Хрватске снажна потврда да Загреб жели да активно утиче на политичке процесе и промену власти у Подгорици.

То је, наводи аутор, било јасно још од првога дана од када је Хрватска упутила енергичан протест због изгласавања резолуције о Јасеновцу у црногорском парламенту.

"Овим чином Загреб је хирушки прецизно нацртао политичке снаге које би желео да види ван система црногорске власти, јер прогласити персонама нон грата политичаре који обављају тако високе државне функције у суседној држави, знак је једино максималне искључивости и затезања односа".

Овако увредљива и несразмерна реакција Хрватске с обзиром на то да та земља није нити би смела бити наследница НДХ, само је на први поглед запањујуће чудна.

"Јер увек треба нагласити – званични Загреб би могао имати повод и оправдање за овакво агресивно деловање, само у случају да је црногорски парламент којим случајем осудио акције 'Бљесак' и 'Олуја' које су директно везане за модерну хрватску државност", пише Поповић.

У супротном, констатује аутор, нису баш чиста посла, а сва је прилика да је резолуција о Јасеновцу Загребу пала као – "кец на десет" што се тиче Црне Горе, илити као савршено оправдање за акције према званичној Подгорици које имају свој далеко дубљи мотив.