Мандић, Кнежевић и Бечић непожељни у Хрватској, Министарство вањских послова ЦГ и даље ћути

Тридесет и више сати после ноте Министарства вањских послова Хрватске којом су други човек државе Црне Горе, председник Скупштине Андрија Мандић, потпредседник Владе Алекса Бечић и народни посланик, председник једне од владајућих партија Милан Кнежевић проглашени за непожељне особе у Хрватској, и даље нема никакве реакције Министарства вањских послова Црне Горе.

Јуче током дана реаговала су једино тројица црногорских функционера којима је одлуком хрватских власти забрањен улазак у ту земљу, а Милан Кнежевић на мрежи Икс написао је да је његов "ђед Милан, по коме носи име, залуд погинуо на Ђурђевдан 1945. ослобађајући Карловац од усташа и нациста и да су, изгледа, они победили, а ми изгубили".

Историчар Александар Раковић реагујући на чињеницу да се ни други дан од ноте хрватског МВП није огласило црногорско министарство, констатује да је на првом месту чињеница да се "Република Хрватска, иако у Уставу има одредницу да се гради на антифашистичким тековинама, оглушила о те наводне антифашистичке тековине тиме што је увела мере Мандићу, Кнежевићу и Бечићу због тога што су њих тројица осудили фашизам, усташтво и нацизам".

"Хрватска је донела одлуку која је у нескладу са њиховим уставом, и заправо је том одлуком направила спону са тековинама НДХ, а не са својим уставом", каже Раковић за РТ Балкан.

По његовом мишљењу, када је реч о томе да се Министарство вањских послова Црне Горе још није огласило после ноте Хрватске, "сама чињеница да се црногорско министарство зове Министарство вањских послова требало би да нешто сугиреше, да је тај модел узет из Хрватске".

Наш избор

С љубављу из Загреба: Заборавите Јасеновац и пригрлите "европске вредности"

"Не треба сметнути са ума, уместо да се министарство зове онако како се кроз историју звало, министарство иностраних дела, или већ како у смислу јединственог имена са Србијом, овде се направила спона са идентитетом тог министарства у Републици Хрватској", каже Раковић.

Наш саговорник оцењује да је "Министарство вањских послова Црне Горе наставило да води политику која је била и пре и после 30. августа".

"И даље се води политика која је против Србије и РС и интереса Срба у Црној Гори и када је реч о Косову и Метохији и када је реч о Сребреници, а сада видимо и када је реч о заштити права на кретање и слободу говора тројици државних функционера у Црној Гори", каже Раковић.

На одлуку хрватских власти јуче је реаговао и председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић који је изјавио да Црна Гора "неће предузима никакве реципрочне мере поводом одлуке Загреба".

"Андрија Мандић је други човек државе, одмах иза председника Републике. Не слажем се с тим да не буде реципрочних мера и не слажем се с политиком и наших власти у Београду када се уводе санкције угледним личностима из Србије а да нема мера реципроцитета. Ми на тај начин, говорим о Србима, без обзира да ли је реч о Вучићу, Додику или Мандићу, пружањем руке које сматрамо гестом добре воље нећемо постићи ефекат који би требало да постигнемо. Дакле, на политичко насиље, забрану говора, кретања, треба одговорити мерама реципроцитета и то је у дипломатији уобичајено", каже Раковић.

Додаје да "не зна зашто се наше власти у сличним случајевама веома штуро опредељују за мере реципроцитета".

"И што се тиче Мандића, он је само на трагу те српске политике да треба пружати руку што више и више с надом да ће она бити пружена и с друге стране. Неће бити пружена с друге стране. Они ће то третирати као слабост", речи су Раковића.

Такође, како каже, у овом случају не очекује никакву реакције Подгорице на мере Загреба.

"Не очекујем никакву реакцију. Било је ту још провокација са стране Хрватске. Подсећам, њихови ватерполисти не желе да играју у Котору на базену који носи име једног од српских бораца током рата 1990-их. Једноставно неће да дођу на утакмицу а нема реакције Црне Горе. Озбиљна држава треба да повуче кораке који треба да ставе до знања да се не може поигравати с државним интересима. Чини ми се да ће и овог пута бити промашена прилика да се спроведу неке мере реципроцитета", закључује Раковић.