Објавом рата Србији 28. јула 1914. отпочео Велики рат, Ристић: Сећајмо се јунака и страдалника

Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић рекао је данас у Београду на обележавању 110 година од напада на Србију и почетка Првог светског рата, да је тај рат процентуално однео највећи број жртава, грађана Краљевине Србије, али и да га карактерише низ величанствених победа које је однело српско оружје и истинско родољубље.

Сарајевски атентат повод, а не узрок

Објава рата Србији стигла је из Беча 28. јула отвореним телеграмом, чиме је отпочео Велики рат. Његов биланс је 50 месеци ратовања, око 70 милиона мобилисаних војника, 20 милиона рањених и 10 милиона погинулих. Србија је изгубила 62 одсто мушкараца од 18 до 55 година, 53 одсто је погинуло, а девет одсто су остали трајни инвалиди.

Почетку Великог рата претходио је Сарајевски атентат на престолонаследника Франца Фердинанда, који је, како историчари сматрају, био повод, а не узрок почетка Великог рата. Велике силе су се већ 15 година спремале за рат.

Месец дана након атентата уследио је ултиматум Аустроугарске, а за Србију је неприхватљива била тачка 6 у којој је Аустроугарска захтевала да се укључи у судску истрагу целокупног догађаја.

Угрожавање независности било је неприхватљиво, иако је, ослабљена после Балканских ратова, Србија желела да избегне сукоб.

Аустроугарска објава рата је стигла на апсолутно неочекиван начин који се косио с тада важећим нормама међународног права.

Објава рата је 28. јула стигла отвореним телеграмом писаним француским језиком као званичим језиком дипломатије тог доба, упућеним преко Букурешта.

Већ тим чином она је прекршила Конвенцију о отварању непријатељстава започевши рат након слања ултиматума уместо званичног образложења, и самом објавом рата отвореним телеграмом без претходног упозорења.

Шта се све тражило од Србије у ултиматуму

Од Владе Србије се тражило: прво, да забрани све публикације које пишу против Аустро-Угарске и "својом општом тенденцијом" угрожавају њен територијални интегритет.

Друго, да одмах распусти "Народну одбрану" и слична удружења и да спречи да она "наставе свој рад под другим именом и у другом виду".

Треће, да из јавне наставе у Србији избаци све оно што представља пропаганду против Аустро-Угарске.

Четврто, да из службе уклони све официре и чиновнике који пропагирају против Аустро-Угарске, а чија ће имена бити накнадно достављена.

Пето, да прихвати "сарадњу органа царско-краљевске владе у угушивању субверзивног покрета управљеног против територијалног интегритета Царства".

Шесто, да отвори истрагу против учесника у Сарајевском атентату који се налазе на територији Србије и да прихвати да у овој истрази учествују "органи које буде делегирала царско-краљевска влада".

Седмо, да одмах ухапси Војислава Танкосића и Милана Цигановића.

Осмо, да спречи "помагање недозвољене трговине оружјем и муницијом преко границе" и да "отпусти и строго казни" оне пограничне органе који су помогли тројици атентатора да пређу границу.

Девето, да објасни изјаве "српских високих чиновника у Србији и у иностранству" с непријатељским садржајем према Монархији дате после 28. јуна.

Десето, да извештава царско-краљевску владу о извршавању мера које су захтеване у претходним тачкама.

Српска влада се састала исте вечери кад јој је уручен ултиматум и могла је само закључити да "не остаје ништа друго него да се гине" (министар просвете Љуба Јовановић).

Ристић: Први светски рат однео највећи број жртава, грађана Краљевине Србије

Ристић је подсетио да су у Београду у ноћи између 28. и 29. јула 1914. године пале прве жртве у Првом светском рату, који је започет нападом Аустроугарске на Србију.

"Први светски рат је, као што знате, процентуално однео највећи број жртава, управо грађана, становника Краљевине Србије. Али је донео и величанствене победе у биткама на Церу, Колубари, потом у борбама на Солунском фронту и коначно ослобођење земље" , рекао је Ристић.

Ристић је нагласио да то што је у Београду започео и завршио се Први светски рат представља "велику вредност" за нашу историју, као и велику одговорност за Србију.

"Стога вас позивам да сви заједно чувамо сећање на јунаке и страдалнике из периода Првог светског рата, да поносно дижемо нашу државну заставу, да са поносом слушамо и певамо нашу националну химну, Боже правде, и да учинимо све што је до нас да и у овим турбулентним временима – 110 година након избијања Првог светског рата, када се свет суочава са бројним оружаним сукобима, будемо довољно мудри, довољно одговорни, да допринесемо миру у свету и да сведочећи о нашем учешћу у Првом, али и у Другом светском рату, дамо допринос у очувању мира у свету", поручио је Ристић.

Министарство информисања и телекомуникација и Министарство одбране заједно су организовали обележавање 110 година од напада на Србију и почетка Првог светског рата, а тим поводом на платоу испод Бранковог моста грађанима је омогућено да посете речни монитор "Сава", брод са којег су испаљене прве гранате на Београд у Првом светском рату.

Речни монитор "Сава" биће отворен за грађане, а улаз за све посетиоце бити бесплатан, док ће од 30. јула сваког дана у недељи (осим понедељком) од 10 до 17 часова улазак на монитор бити могућ уз наплату улазница.