Самохрана мајка из Београда, Слађана Николић, уместо бољег живота коме се надала у Словенији за себе и десетогодишњег сина Луку, суочава се са највећим изазовом до сада у животу - тамошње власти прете јој одузимањем детета.
Своју борбу са ветрењачама води већ пуна три месеца, а све је почело, како наводи, због једне васпитне ћушке.
"У жељи да Луки и мени обезбедим боље економске услове, дошли смо у Идрију где радим као куварица у старачком дому. За седам сати рада овде могу да зарадим као за 15, 16 сати у Србији која сам проводила на два посла. С обзиром на то да нам је прилагођавање ишло доста тешко, у прво време смо обоје били доста напети и једно вече је дошло до свађе и мањег конфликта", препричава Слађана догађај од 24. априла ове године.
Наглашава да та расправа са сином није трајала дуже од три минута, и додаје:
"Лука није хтео да пере зубе, да се тушира и спрема књиге за школу. Расправа око баналних ствари трајала је месецима, а на крају сам му рекла да је претерао сваку меру, да ништа не слуша и не прихвата шта му се каже. Прстима сам га лупила по образу и повукла за уво и то након што ме је опсовао, почео да се батрга и отима по поду."
Сутрадан ју је дочекала шок информација, јер се у Словенији промовише пријављивање родитеља различитим службама, а то је утицало и на Луку. Пријавио је мајку да га је "пребила".
"Он је учитељици и школском психологу рекао да га је мама истукла. Из школе су га одвели у болницу, где су прегледали модрице које има од тротинета, падова и игре. Одвели су га у Центар за социјално дело и на крају га сместили у Кризни центар у Новој Горици. Мени су саопштили да ће ми одузети дете и да интензивно траже хранитељску породицу. Са дететом нисам имала баш никакву комуникацију 19 дана, први сусрет нам је дозвољен тек после пет недеља. Виђамо се два сата једном недељно и то под надзором", објашњава Слађана.
За РТ Балкан истиче да су осмог дана од одузимања, суду дати предлози за одузимање детета, ограничавање контакта, слање у хранитељство, одређивање новчаног износа за издржавање детета и ограничавање родитељског права услед "вербалног, психичког и физичког злостављања и занемаривања".
Она наглашава да су лекари сумњали да Лука, када је био млађи, има блажи облик аутизма. Носио је пелене до четврте године, а проговорио је тек са четири-пет.
"То вам не говорим како бих умањила његову личност, већ да бисте знали да је дете које је и раније имало такве испаде. Он тешко савладава фрустрацију, бурно реагује и плане у таквим ситуацијама. Плаче док му не попуцају капилари испод очију. Плус је у тинејџерским годинама, а деца у школи га нису најбоље прихватила", сведочи она.
Забринута мајка истиче да се у Центру за социјално дело свака реченица окреће против ње, а да су словеначке институције направили и различите пропусте.
"Када признам да смо лоше живели у Србији и да смо дошли због бољег стандарда, они кажу да ми је битнија материјална добит од добробити детета. Када кажем да није проблем да остане пар сати сам код куће док сам ја на послу и да може сам да направи себи сендвич, тврде да сам родитељске дужности попут исхране пребацила на дете. Узимали су му изјаве, а и мени, без присуства судског тумача, па уместо да га разумеју да је изјавио како сам га последњи пут ударила пре четири године, они напишу да сам га претукла 13 пута у животу, четири пута од како су у Словенији. У Кризном центру дете сме да остане 21 дан, а Лука је тамо већ три месеца, а поврх свега пуна два месеца уопште не иде у школу", набраја она.
Сумња да су у питању диригована питања којима је циљ да доведу до тога да се закључи да долази из "заостале средине – да смо дивљаци који туку децу сваки дан". Све ово како би доказали да су установа која нешто ради и тако оправда своје постојање.
Слађана Николић каже да је идеална мета као странац и самохрана мајка без новца, помоћи и познанстава.
"Немам проблем да ме нека служба контролише, разговара са мном и закључи да ли има места за те оптужбе или не. Са мном и са људима који нас познају нико није разговарао. Ја сам се психички спремила да ће га вероватно доделити хранитељској породици, изгледно је да ће се баш то десити. Није нереално ни да ми се одузме родитељско право, јер из њихових записника изгледа као да сам најгора мајка на свету", поручује она.
Наглашава да се овим поводом обратила Амбасади Србије у Љубљани, Министарству за бригу о породици, Министарству спољних послова, Заштитнику грађана, Председништву.
"Чека се на званични допис наших органа да они стоје иза мене, да Словенија нема никакву одговорност за овај случај и да ћемо се одмах вратити у Србију", закључује она.