Све мање дипломаца након завршених студија будућност види у високом школству, иако је професорски посао на факултету међу најугледнијим и најпрестижнијим професијама. Сада су најбољи академци, које би радо задржали на катедри, тражени и у компанијама.
Због тога факултети који школују кадрове за привреду, као што су Економски, Машински, Рударско-геолошки, Електротехнички... имају све више проблема да приволе добре студенте да остану на факултету и каријеру граде у академској заједници.
Економски факултет једна је од високошколских установа која се суочава са овим проблемом, а поједини професори тврде да овај факултет има пет асистената, а требало би да их има барем 30.
Проблем је новац, односно мале плате у високом образовању, а некадашњи декан проф. др Бранислав Боричић каже да нико не студира економију да би се бавио науком, него да би зарађивао новац.
"На рачуноводственим смеровима и статистици врло је тешко задржати некога јер је то знање веома цењено и за тим кадровима влада велика потражња", каже Боричић.
Он наводи да је плата асистента на факултету који има пуне руке посла, предавања, дежурства на испитима и слично, 100.000 динара, а да у компанијама, и то као почетник, може да добије бар 200.000.
Један од факултета који би за неколико година могао остати без професора је Рударско-геолошки, на шта је упозорила декан проф. др Биљана Аболмасов.
Она је навела да у наредних седам година чак 48 професора са овог факултета одлази у пензију, па ће се и факулет, али и држава, суочити с озбиљним недостатком кадрова.
На Машинском факултету ситуација је нешто боља. Декан проф. др Владимир Поповић каже да и на овом факултету имају донекле проблем да задрже најбоље студенте, али да ипак успевају да обезбеде потребан кадар на старијим годинама.
"Међутим, имамо проблема да нађемо асистенте на нижим годинама из три предмета, математике, физике и електротехнике. Њих узимамо са матичних факултета", каже Поповић који такође сматра да су ниске плате разлог због које млади неће у просвету.