Завршено ванредно заседање Скупштине, усвојено 60 тачака дневног реда

Скупштина Србије завршила је прву седницу ванредног заседања на којој је усвојила укупно 60 тачака дневног реда, међу којима је Декларација о заштити права и будућности српског народа усвојена на Свесрпском сабору. Јоргованка Табаковић реизабрана је за гувернера НБС, а Благоје Пауновић за председника Фискалног савета Србије, док су посланици усвојили и низ закона који се тичу задуживања.

Јутрос, почетак седнице обележила је опомена за посланицу Народног покрета Србије Славицу Радовановић коју је изрекла потпредседница Народне скупштине Марина Рагуш, и то због онемогућавања другог посланика да говори.

Радовановић је, како је рекла Рагуш, прекршила Пословник, пришла народном посланику Српске напредне странке Маријану Ристичевићу и прекинула га у излагању, тражећи од њега извињење јер ју је, како тврди, назвао самозваном пуковницом полиције.

"Зато што се овде полицијски службеници називају пуковницима које само лепо изгледају, дугујете једно извињење...", рекла је Радовановић, нашта је Ристичевић одговорио да се он не сећа да је јутрос говорио о томе.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је  да је искрено забринута због степена некоректности, полуинформација, лажних информација, неистина које износи опозиција везано за експолатацију литијума.

Брнабићева се обратила после излагања шефа посланичке групе Народног покрета Србије Мирослава Алексића који је поставио неколико питања у вези са литијумом, наводећи да је забринута и позвала опозицију да покаже одговорност.

"Искрено сам забринута, не запрепашћена, већ забринута због степена некоректности, полуинформација, лажних информација, неистина, које сте изнели, а посебно зато што сте их изнели дан након протеста који су прешли сваку црвену линију у јавном дискурсу, где су грађани могли да чују да је неко сатаниста, где су могли да чују од агронома да ће се деца рађати са аномалијом. Од агронома. И позвала сам читаву опозицију да преузме одговорност за то шта радимо у овој земљи", рекла је Брнабићева.

Она је додала да је уместо одговорности чула да опозиција и даље позива људе да долазе на такве протесте.

"И даље ширите такве неистине. Никаква одговорност за јавну и изговорену реч. Апсолутно никаква. Нула. Нема везе. Све је дозвољено ваљда у политичкој борби. И да погледамо овде једне и друге у очи и да кажемо заиста такву земљу желимо да остављамо и деци. Кажете ми премијер у Португалу ухапшен. А тај премијер је данас председник Европског савета. Заменио је Шарла Мишела. И ви то знате. Али све једно, за политичку борбу желите да изговорите ту неистину", рекла је Брнабићева.

Она је навела да се на овај начин затварају врата сваком дијалогу.
"И размислите данас какву земљу остављамо нашој деци и колико простора за дијалог. Да, ми смо на власти, а ви сте у опозицији. И нема нормалне и успешне земље без одговорне опозиције. Нема. Каква год власт била, нема одговорне земље, успешне без одговорне опозиције. Размислите о томе шта радите", рекла је Брнабићева.

Шеф посланичке групе Народног покрета Србије Мирослав Алексић изјавио је претходно да је контрадикторно да, после излагања гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић, неко спомиње отварање рудника литијума.

Он је представницима власти поручио да "отимају јавна добра" која припадују свим грађанима, а улога државе је, како каже, да штити јавна добра, а не да се, како је рекао, повија пред капиталистима и да од земље прави рударску колонију.

Додао је да је Рио Тинту и Аустралија, њена матична земља, забранила да копа, а да је српска власт, како тврди, највећи лобиста те компаније, као и да се прича о рударењу и заштити животне средине, док се преврћу вагони са сумпорном киселином, имамо Бор и Мајданпек, дивље депоније...

Што се тиче седам питања које је поставила председница Скупштине Србије Ана Брнабић о литијума, Алексић је рекао да се првих шест питања односи на бившу власт, помињући решења која су од 2012 до 2021 издата за истражне радње.

Алексић је рекао да је премијер Португала ухапшен због примања мита, а тврди да би Србија од литијума имала 180 милиона евра годишње док само од малина има 300 милиона евра.

Табаковићева у парламенту о ограничењу каматних стопа на стамбене кредите

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић најавила је да ће се на јесен пред посланицима наћи измене и допуне Закона о заштити корисника финансијских услуга.

"Надам се да ћемо се у току јесењег заседања видети са новим предлогом закона који грађанима Србије много значи и да ћемо искористити могућност подношења законских иницијатива да ограничимо висину каматних стопа на стамбене кредите, али да исто тако и ограничимо висину негде номиналну, негде ефективну каматних стопа на дозвољени и недозвољени минус, али исто тако и на готовинске и потрошачке кредите", поручила је Табаковићева у Скупштини Србије у расправи о амандманима на измене и допуне Закона о платним услугама.

Она је најавила да ће убрзо бити отворена јавна расправа и позвала је све да учествују у њој.

Табаковићева је рекла да је реч о заједничком напору Владе Србије, председника Александра Вучића и Народне банке Србије.

Једна од тема расправе петог дана рада парламента била је и претплатa за јавне сервисе, а предлогу да се повећа са 299 на 349 динара противе се посланици опозиције.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов истакао је да ће повећање ТВ таксе од 50 динара допринети бољем функционисање јавних сервиса, а посебно информисању на језицима националних мањина на РТВ и РТС.

Скупштина Србије наставила рад: Посланици расправљају о амандманима

Полемика о зајму за Национални стадион

Шеф посланичке групе Српске напредне странке Миленко Јованов, расправе о зајму код Банке Поштанске штедионице за изградњу Националног стадиона, подсетио је опозиционе посланике да све што актуелна власт гради, укључујући и Национални стадион, неће бити невидљиво као што је Булевар Европе у Новом Саду.

"Неће бити стелт као што је био стелт Булевар Европе. Потрошене су паре, булевара нигде. Овде ће оно што се гради бити изграђено, и то неће бити објекат само за фудбалске утакмице, него ће бити објекат и за сајмове, и за концерте, објекат који ће се користити за различите намене", навео је он.

Министар пољопривреде Александар Мартиновић надовезао се на оно што је рекао Јованов и нагласио да су национални стадиони објекти који ће бити мултифункционални, поред тога што ће на њима моћи да се одигравају фудбалске утакмице, на међународном нивоу, јер су у питању стадиони који испуњавају све критеријуме УЕФА и ФИФА.

Додао је ће на тим стадионима моћи да се одржавају и врхунска спортска такмичења у области фудбала, европска и светска првенства, као и други догађаји комерцијалног карактера који ће да доносе приходе локалним самоуправама у којима се налазе и држави Србији.

Мартиновић је навео да се у свим говорима опозиције примећује питање "зашто се граде национални стадиони", "шта ће национални стадион" у Лесковцу, Зајечару, Лозници, могли сте да изградите толико и толико вртића, пластеника у Мачви, километре аутопутева, школе, болнице, нове фабрике.

"Прихватам то као аргумент, али у ваше време ви нисте градили националне стадионе, нисам приметио ни да сте градили школе, ни болнице, ни аутопутеве, нити било шта", рекао је министар и додао да је посланица која је причала о томе како треба да улажемо у пластенике у Мачви, има за председника човека који је напредовао у војсци тако што је за рачун НАТО пакта топио наше тенкове и све оно што смо врло ефикасно користили у одбрани од НАТО агресије 1999. године.

"Као што видите, данас имамо толико економске и финансијске снаге да можемо да градимо и националне стадионе, и одбојкашке тренажне центре, и атлетске центре у Обреновцу и многе друге спортске објекте, али исто тако да градимо и нове клиничке центре, и нове болнице, и нове школе, и нове вртиће, и стотине и стотине километара нових аутопутева, и коридора, и брзих саобраћајница, и да више улажемо и у науку, и у технологију, и у студенте, и у пољопривреду, а 900 милиона евра улажемо у субвенције нашим пољопривредним произвођачима", навео је он.

Мартиновић је подсетио опозицију која је, како је навео, говорила о југу Србије у најцрњим могућим бојама да је СНС у свим општинама и градовима освојила од 60 до 90 одсто гласова на изборима.

Он је најавио нагласио да ако опозиција хоће да има реалну слику о јавном дугу, не може да говори о апсолутним бројевима, већ је потребно да се говори о процентима у односу на БДП.

"БДП данас и БДП у ваше време то су две потпуно неупоредиве категорије. У ваше време готово да га нисмо ни имали. Дакле, Србија је у финансијском смислу апсолутно стабилна, јер смо далеко, далеко испод нивоа Мастрихта када је у питању ниво јавног дуга, зато што нам је БДП много већи него што је био у ваше време", рекао је он.

Посланица Еколошког устанка Милица Марушић Јаблановић рекла је да та странка неће гласати за закон о задуживању, јер је његов циљ, како сматра, "симулирање благостања и просперитета" уместо улагања у образовање, зпошљавање, ментално и физичко здравље становништва...

Марушић Јаблановић сматра да би пројекат од националног значаја био да деца у основној школи имају здраве куване оброке или да се уложи у магнетне резонанце, фабрике воде.

И посланик Народног покрета Србије Борислав Новаковић рекао је да они неће гласати за задуживање за Национални стадион и да не разуме зашто би стадион био приоритет, а не школе и болнице.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић одбацио је данас критике опозиције у Скупштини Србије везане за задуживања државе, додајући да није суштинско питање да ли се користе кредитна средства већ за коју намену се она користе.

Старовић је оценио да се представници опозиције залажу за спречавање развоја Србије и подсетио да се држава до 2012. године задуживала за текућу потрошњу и тиме ставили терет генерацијама.

"Од 2012. године се задужујемо за реализацију инвестиција", рекао је Старовић и подсетио да оне подижу животни стандард и увећавају буџетске приходе.

Он је навео да БДП у Србији расте из године у годину и да је удео јавног дуга у БДП-у на крају 2023. године износио 52,3 одсто, а данас 50 одсто, те да је просечна стопа дуга у Европи око 90 одсто.

"Свима мора бити јасно да се ради о одличном резултату", рекао је Старовић.
Старовић је указао да су каматне стопе по којима се држава задуживала биле 13,7 процентних поена, а данас су 5,1.
Старовић је навео да се на крају мандата (премијера) Мирка Цветковића (ДС) на рачуну налазило свега осам милијарди динара, а требало је 40 милијарди само да би се исплатиле пензије, док се данас налази 740 милијарди динара.

Опозиција против кредита за изградњу националног стадиона

На седници Скупштине Србије током расправе о предлогу закона за задуживање код Поштанске штедионице ради изградње Националног стадиона, у вредности од 42 милијарде динара, посланици опозиције су били против тог предлога, тврдећи да се држава претерано задужује и да средства могу боље да се употребе.