Број потврђених случајева инфекције корона вирусом прошле недеље био је 303, а подаци Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" говоре да је пораст кренуо од почетка маја ове године, али да су апсолутне вредности и даље ниске у односу на почетак 2024. године.
Током протекле недеље, од 22. до 28. јула, укупно је тестирано 1.207 особа, а епидемиолог Владан Шапоњић каже за Танјуг да се не очекује да ће доћи до преоптерећења здравственог система.
"Подаци су мање-више слични са подацима у осталим европским земљама, а тренд пораста је био очекиван, имајући у виду време када је био претходни талас - крај 2023. и почетак 2024.године, као и промене које су се дешавале код самог вируса", објашњава Шапоњић.
Он је додао да је реч о природном току који јесте био очекиван, али да се не могу тачно предвидети моменти и размере вируса, осим да се претпостави у којем ће се правцу кретати.
Говорећи о туристичкој сезони која је у јеку, Шапоњић каже да и она има утицаја на пораст заражавања јер долази до интензивнијег мешања људи.
"Наши грађани који су у земљама где је циркулација вируса интензивнија су опуштенији и мање воде рачуна о предузимању мера приликом различитих окупљања и то убрзава преношење вируса и одражава се и на нас", објашњава епидемиолог.
Он каже да је ковид данас уобичајена вирусна респираторна инфекција, да је реч о болести претежно горњих делова система органа за дисање и додаје да се испољава повишеном температуром, кашљем, малаксалошћу, боловима у грудима и мишићима.
"То траје неколико дана, зависи од особе до особе. Код највећег броја људи завршава се оздрављењем убрзо по појави првих симптома. Међутим, постоје и одређене категорије грађана и становника које имају већи ризик од настанка тежих форми болести и компликација. То су пре свега старији грађани, старији од 60 година, јер се ризик повећава са старошћу", рекао је Шапоњић.
Епидемиолог наводи да се теже форме болести могу јавити и код особа свих узраста које болују од хроничних болести срца, плућа, бубрега, јетре, дијабетеса, као и других стања која смањују имунитет и самим тим опоравак од инфекције чине отежаним.
"Они треба да обрате мало више пажње на то с ким долазе у блиски контакт", упозорава Шапоњић.
Он истиче да корона вирус није ни грип, нити обична прехлада и да би грађани требало да га схвате озбиљно, али да огромна већина становништва нема потребе да се одмах јави лекару јер, како је рекао, до смиривања симптома долази за два, до три дана од почетка тегоба, уз поштовање основних мера.
"Оне подразумевају мировање, узимање довољно течности, исхрану богату свежим намирницама, односно витаминима, свежим воћем и поврћем, као и избегавање контакта са другим осетљивим особама у породици", објашњава Шапоњић.
Говорећи о лековима, епидемиолог каже да на своју руку можемо узимати само лекове за снижавање температуре по потреби и да се, уколико после неколико дана не дође до смиривања тегоба (отежано дисање, кратак дах, поремећај свести, висока температура), треба обавезно јавити лекару како би се обавило тестирање и прописало одговарајуће лечење.
"Али, не треба ићи код лекара одмах по појави првих симптома и то важи за највећи број људи", додао је епидемиолог.
Очекује се раст броја случајева у наредном периоду
Независно од туристичке сезоне, Шапоњић истиче да се очекује раст броја случајева и у наредних неколико недеља, али да он неће значајно оптеретити здравствени систем, будући да су бројеви неупоредиво нижи у односу на пикове пандемије током 2021. и 2022. године као и да се, сходно томе, у догледној будућности не очекује пооштравање мера.
Шапоњић наводи да, осим корона вируса, остали респираторни вируси у овом тренутку не показују повећану активност ни у Србији, нити у европским земљама.
"Током лета је очекивано већа учесталост ентеровирусних инфекција код свих узраста, нарочито код деце, а ми региструјемо уобичајен број случајева", закључио је Шапоњић.