Србија и Балкан
Поглед из Београда, Источног Сарајева и Херцег Новог: Шта после усвојене декларације
Српски народ представља јединствену целину, његови припадници имају право да се називају Србима ма где живе и одбацују се разни наметани префикси. Ово пише у документу који су усвојиле Скупштина Србије и Скупштина Републике Српске. Шта то у пракси значи?
Још једном су посланици Скупштине Србије пропустили прилику да покажу јединство, макар по питању једне ствари – заштите српског народа ма где да се налази. Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа усвојена на Свесрпском сабору изгласана је у Скупштини, али уз 139 гласова од 250 посланика.
Опозиција је махом бојкотовала гласање и нису били ни у сали, а од оних присутних нису гласали посланици Демократске странке. Њихове опозиционе колеге из Зелено-левог фронта, попут Добрице Веселиновића, Ђорђа Павићевића и Биљане Ђорђевић – гласали су против. Против су били и посланици СДА Санџака Сулејмана Угљанина.
Иако су изразили негодовање и изнели више замерки на документ, посланици оба блока настала од покрета Бранимира Несторовића гласали су за декларацију.
"Гласали смо за декларацију због вишег интереса, да се покаже јединство са српским народом у Републици Српској, иако документ има доста мањкавости", каже посланик групе "Ми – Снага народа, проф. др Бранимир Несторовић" Бранко Лукић.
Како појашњава, документом није показано јединство са широм дијаспором, јер Срби живе и у Црној Гори и широм света.
"Ми смо били и против тога да се као једини пут означава пут према Европској унији. Ми смо суверенисти и против смо придруживања ЕУ. Међутим, у Републици Српској је документ већ изгласан, тако да нису могли амандмани да се упућују", појашњава Лукић за РТ Балкан.
Додаје да сматра да нису потребне никакве декларације, већ да се подразумева јединство српског народа свуда.
Шта кажу у Београду, Источном Сарајеву и Херцег Новом
Ово је нови покушај да се, не само политичким, већ натполитичким, отаџбинским правцем и средствима нешто промени набоље, каже редитељ Драгослав Бокан за РТ Балкан.
"Српска судбина се означава као свесрпска да би објаснила да је реч о проблемима које осећају сви припадници српског народа ма где они живе. Наша судбина је неодвојиво везана, људи из Неготина и Сомбора осећају бол због страдања деце у Јасеновцу без обзира што су са ове стране границе", појашњава Бокан.
Подсећа на стихове химне "Боже правде" да ће "слога бити пораз врагу", те да се у овом тренутку од политичких представника власти и опозиције не тражи ништа више него да схвате ту заједничку причу.
"Због међусобица и сукоба, као да не умемо да приметимо да постоје ствари где треба да прикочимо своје страсти и зауставимо наша незадовољства и да гледамо кроз полупуну чашу своје судбине и шта је то добро што постоји и што ће се унапредити и онда када на власти не буду партије које су сада на власти", каже Бокан.
Поручује да је ово адреналинска инјекција у срце нашег народа у покушају да се окупимо, јер ако се не будемо окупили, нећемо моћи да се одбранимо.
Много песимистичнији став има књижевник из Херцег Новог – српски писац из Боке Которске, како за себе каже Никола Маловић, а који сматра да је декларација популистички чин којим се добијају политички поени с обе стране Дрине и ствара привид саборности, у тренутку, када се, како каже "Србија претвара у рударску колонију са де факто признатим Косовом*".
"У колонији чији је лидер само замењиви капо, као и на територији под протекторатом (РС), може ли бити учинковите саборности? Црна Гора је пак до те мере монтенегризована да без великог мешања геополитичких карата не може бити враћена у српски свет", каже Маловић за РТ Балкан.
Позитивније на декларацију гледа професор Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Дарко Ђого.
"Имајући у виду да је основна бољка српског менталног склопа стихијност и несистематичност, свакако да је добро и корисно имати политичку платформу за систематично и усклађено деловање српских политичких представника у цијелој Отаџбини која је, након распада СФРЈ, издељена новоуспостављеним 'границама'", каже Ђого за РТ Балкан.
Додаје да декларација у том смислу представља прилично јасан и свеобухватан спис који, уз одређене нејасноће као што су интеграције у ЕУ, али описује стање и перспективе српског народа.
"Но нагласио бих: мера сваког текста није само његов садржај него политичка пракса која ће из њега да уследи. Велика је одговорност на онима који су декларацију усвојили да својим деловањем раде на такав начин да покаже људску и моралну доследност а не размак између усвојеног и спроведеног", упозорава наш саговорник.
Напомиње да регионално раслојавање и етнички инжењеринг јесу велики изазови али подједнако су велики проблем и друштвено раслојавање и недостатак праведности у друштву.
"Ако је политичкој елити стало до српског народа мораће брзо да се пребаци да декларативног на живљено и жртвено родољубље које не богати него кошта", закључује Ђого.
