У "Дедињу" после три деценије опет пресадили срце

После пуних 30 година, од тада великог пионирског подухвата, у Институту за кардиоваскуларне болести "Дедиње" опет је пресађено срце.

Добио га је млад човек, мушкарац од 34 године. Срце је од пет година старијег даваоца из Новог Сада, чија је породица пристанком да се узму његови органи променила судбину шесторо људи: овог момка који је добио срце, и пацијената којима су УКЦ Србије пресађени јетра и рожњаче, а у УКЦ Војводине бубрези.

Младић у чијим грудима сада куца туђе срце и даје му шансу да живи, добро је, потврдио је "Новостима" професор др Милован Бојић, директор Института "Дедиње".

"Пробудио се, како другачије него срећан. Екстубиран је. Комуникативан. Око њега је читав тим лекара. Заседао је колегијум. Прате се сви параметри. Данас ће разговарати са родитељима", рекао је Бојић.

Сви у "Дедињу" су узбуђени. Дуго су ово чекали. Прво да им се одобри да раде трансплантације срца, а онда и донора. За то време су се припремали за захват.

Лекари из овог Института обучавали су се за трансплантацију срца у великој клиници у Мађарској, где се годишње пресади стотину срца, а тамошње лекаре наши су учили како се уграђује тотално вештачко срце, што је захват којим се купује време, или како каже професор Бојић "златни мост до трансплантације", а "Дедиње" је по њему лидер.

"И 1995. године, када смо први на овим просторима пресадили срце, донор је био из Новог Сада. Цео тим је функционисао беспрекорно, од кардиолога, кардиохирурга, имунолога... до сестара. То ме чини поносним", истакао је Бојић.

Није у уторак урађена само прва трансплантација срца после 30 година у "Дедињу", него је при том захвату први пут на Балкану примењена нова трансмедикс машина која омогућава да срце, када се узме од донора, шест сати буде у оптималним условима.

"Она чува срце. У тој машини оно, као да је у људском телу, куца до уградње у примаоца органа. То је разлика у односу на уобичајено стављање ограна на лед. Једино 'Дедиње' има ту технологију у Југоисточној Европи, која омогућава потпуно сигуран пут органа за трансплантацију", објашњава професор Бојић.

Није директор "Дедиња" заборавио ни како су 1995. године у овој установи, на чијем је челу био и тад, први пресадили срце и јетру. Тај први пацијент са срцем донора живео је 21 годину после захвата, други, са јетром, је жив.

"Прву трансплантацију смо изводили у невероватним околностима. После пуних 19 сати разговора са породицом добили смо пристанак да узмемо органе. Није то лака одлука. Није била ни тад, ни сад. Али је најхуманија коју човек може да донесе, још у тако тешкој ситуацији када губи неког свог, најмилијег. Наша екипа је у Нови Сад по органе кренула 'ладом нивом'. Све из ове перспективе изгледа као камено доба. Али, то је био подвиг над подвизима", каже Бојић.

У екипи лекара који су радили трансплантацију срца на "Дедињу" били су професори Саша Боровић, Петар Вуковић, Драгана Унић Стојановић, др Драгана Кошевић, др Љуба Ђоковић...