Србија и Балкан
Ирански зачин у босанском лонцу: Шта је Хезболах радио у БиХ за време рата?
Борци Хезболаха су, као и припадници других милитантних организација из исламског света, деведесетих година учествовали у рату у Босни и Херцеговини, а недавно убијени командант у томе је играо кључну улогу
Током говора на сахрани Фуада Шукра, високог званичника Хезболаха који је убијен у израелском удару на предграђе Бејрута у уторак, лидер те шиитске милитантне организације Хасан Насралах дотакао се и једног "занимљивог" детаља из богате биографије страдалог официра.
"Мученик Фуад Шукр био је вођа групе која је отишла у Босну да подржи муслимане почетком деведесетих", рекао је Насралах током говора.
О Шукровом ангажману у Босни након његове смрти писао је и "Мајадин", либански медиј близак Хезболаху, који је навео да се он од 1992. године бавио спољних пословима, када је између осталог "менторисао омладину која је подржавала своју браћу у Босни".
Познати британски новинар Роберт Фиск, који је током рата често боравио у БиХ, написао је да је у борбама учествовало око 150 припадника Хезболаха, који су били међу првим добровољцима са Блиског истока који су дошли да подрже босанске муслимане.
Везе Хезболаха са тзв. Армијом БиХ током Рата у БиХ нису тајна. На крају крајева, та организација никада није покушала да прикрије своју подршку босанским муслиманима, а њихове акције биле су део ширег иранског ангажмана у сукобу на простору бивше СФРЈ.
Од Бејрута до Сарајева
Амерички ваздухопловни официр и обавештајац Стивен О'Херн је својој књизи о иранској Исламској револуционарној гарди писао да су припадници те елитне јединице слали оружје и обучавали муслиманску војску током Рата у БиХ (1992-95), али и тзв. Ослободилачку војску Косова (ОВК) током Рата на КиМ 1999. године.
Иран је био једна од првих земаља које су подржале власти у Сарајеву након избијања рата, заобилазећи ембарго на извоз оружја на простор тадашње СФРЈ који је Савет безбедности УН увео у септембру 1991. године.
О'Херн наводи да је администрација америчког председника Џорџа Буша Старијег била против иранског мешања у Босни, те да је под америчким притиском Хрватска запленила иранско оружје које је преко те земље требало да заврши у рукама војника тзв. Армије БиХ.
Међутим, неколико година касније, администрација Била Клинтона је – иако се јавно залагала за поштовање ембарга – тајно подржала испоруку иранског оружја муслиманској војсци. Ирански оперативци су у Босну слали не само пушке и униформе, већ и противоклопно наоружање и лаке преносиве ракетне системе.
Како наводи тај амерички стручњак, ирански специјалци убрзо су се инфилтрирали и у обавештајне структуре у Сарајеву, а са њима су у Босну стигли и чланови Хезболаха. Они су се ускоро развили блиске односе са високим званичницима владајуће СДА, који су опстали и у годинама након окончања рата.
Како је пре десетак година писао Гордон Барос, амерички политиколог и стручњак за Балкан, многи у америчком Стејт департменту деведесетих година су веровали да би, уколико се Срби и Хрвати отцепе од БиХ, та земља постала "неодржива крња исламска држава" и "платформа за ирански тероризам".
Према наводима холандског политиколога Цеса Вибеса, који је писао о везама САД и радикалних исламиста у Босни, "Турска и Саудијска Арабија су током рата биле више него спремне да испоруче оружје и да одвуку Изетбеговића од иранског утицаја, али је босанска влада била далеко више усмерена ка Ирану".
Амерички обавештајци у Босни дошли су до истог закључка. Роберт Баер, агент ЦИА стациониран у Сарајеву током рата, касније је тврдио да је "влада босанских Муслимана клијент Иранаца ... Ако би морали да направе избор између ЦИА и Иранаца, они ће увек изабрати Иранце".
Није тајна да је лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић гајио симпатије према иранској Исламској револуцији из 1979. године, као и према оснивачу Исламске републике, ајатолаху Рухоли Хомеинију. Група његових блиских сарадника је 1982. тајно отпутовала у Иран како би учествовали на исламском семинару, да би након повратка у Југославију били ухапшени.
Према извештају ЦИА до ког је дошао амерички новинару Џејмс Рајзен, сам Изетбеговић је био "буквално на [иранском] платном списку", а једном приликом је примио 500.000 долара у готовини од иранских агената. Занимљиво је да је ирански амбасадор у БиХ био једини страни дипломата који је пратио Изетбеговића током његове предизборне кампање 1996. године.
Верује се да је "човек за везу" са Ираном у Сарајеву био Хасан Ченгић, Изетбеговићев човек од поверења задужен за шверц оружја и заобилажење ембарга. Након рата, Ченгић је смењен са места заменика министра одбране, наводно под америчким притиском. Он је, међутим, наставио да игра значајну улогу у СДА.
Међутим, он није био једини официр тзв. Армије БиХ који је сарађивао са Иранцима. Након што су Американци почетком 2020. убили команданта јединице Кудс у оквиру Исламске гарде Касима Сулејманија, у медијима широм региона осванула је информација да се тадашњи бошњачки члан председништва БиХ Шефик Џаферовић током рата у БиХ састајао управо са тим иранским официром.
"Сулејмани је био присутан у БиХ и када су муџахедини ликвидирали Србе одсецајући им главе, са чим је Џаферовић био упознат, али није предузео ниједан корак да се починиоци тог гнусног злочина приведу правди", писале су "Вечерње новости" ток приликом.
Израел и Војска Републике Српске
О дејствима Израела, пре свега обавештајних служби из те државе, на територији БиХ током рата зна се значајно мање, али је познато да је Тел Авив у одређеној мери подржавао Војску Републике Српске (ВРС).
У холандском извештају о Сребреници из 2002, на ком је између осталих радио и Цес Вибес, наводи се да је Мосад на том простору био посебно активан, као и да су Израелци ВРС снабдевали артиљеријском муницијом.
О присуству израелског оружја у Србији и Републици Српској писао је и амерички историчар Адам Гарфинкл, који је подршку јеврејске државе Србима повезао са заједничким страдањем два народа током Другог светског рата, као и чињеницом да су многи Хрвати и Муслимани приступили војним формацијама које су ратовале на страни нациста.
