Србија и Балкан
Антиратни скуп у Загребу: Злочини у "Олуји" су неспорни, Хрватска је одговорна
Неколико удружења затражило је проверу и утврђивање чињеница како би се жртвама омогућило да остваре права
Не славе сви Хрвати усташтво и злочине НДХ, као ни етничко чишћење Срба током ратова деведесетих, показали су данас учесници антиратног скупа на загребачком тргу који су поводом 29 година "Олује" изразили саосећање са жртвама рата, поручили да су злочини тада почињени одговорност Хрватске и затражили процесуирање починилаца ратних злочина.
Акцију на Тргу бана Јелачића организовали су Центар за жене жртве рата – РОСА, Удружење за друштвена истраживања и комуникације – УДИК из Сарајева, Центар за грађанску храброст, Документа – Центар за суочавање с прошлошћу и Женска мрежа Хрватске.
Званична Хрватска акцију у којој су Срби протерани са својих огњишта доживљава као ослободилачку и слави је као Дан победе. За Србију, али и све који су одани правди и истини, реч је о злочиначкој акцији и највећем егзодусу Срба који се након Другог светског рата догодио у Европи.
У операцији "Олуја" из тадашње Републике Српске Крајине протерано је више од 220.000 Срба, док се готово 2.000 њих воде као погинули или нестали.
Николина Зец из Центра за жене жртве рата РОСА је подсетила да су над грађанима Хрватске српске етничке припадности за време и после операције 'Олуја' припадници Хрватске војске, полиције и цивили починили ратне злочине.
"Највећи број тих злочина није процесуиран", рекла је она и истакла да треба подсетити и да Хрватска није утврдила чињенице о злочинима.
Пресуда Анту Готовини и другима протумачена је, додаје као ослобађајућа од сваког вида одговорности, уместо да се чињенице додатно истраже, а починитељи процесуирају.
Зец је изнела податке према којима је убијено више од 600 цивила, спаљено више од 22.000 кућа, а избегло око 200.000 грађана.
Спровођење Закона о цивилним жртвама рата, истиче Зец, показује неједнак однос према жртвама, а изостанак утврђених чињеница о околностима и размерама страдања током и након војне операције "Олуја" онемогућава жртвама да стекну законска права.
Удружења, навела је, зато траже проверу и систематизовање података из различитих извора, владиних и невладиних институција и организација, те обједињавање постојећих истраживања ради утврђивања чињеница које ће бити доступне јавности.
"Злочини у 'Олуји' су одговорност Хрватске, а суочавање друштва с 'Олујом' мора бити утемељено на чињеницама о почињеним ратним злочинима и политици етничког чишћења", поручено је са скупа.
