Србија и Балкан
Ниче српски културни центар у Глини: Биће место окупљања Срба са Баније
Радови су почели прошле године, а за центар се обнавља кућа српске породице Летић, смештена прекопута места где је некада била црква у којој су усташе крајем јула 1941. починиле један од најмонструознијих покоља Срба током Другог светског рата
Вариоци постављају елементе од метала, четири-пет радника рашчишћавали су и припремали материјал за даље грађевинске радове, шеф градилишта Милан договара детаље предстојећих послова са архитектом Милошем Ушљебрком...
Иако је "звезда" немилосрдно пекла, живо је било на градилишту будућег Српског културног центра у Глини који ниче у самом срцу овог градића и постаће место окупљања не само наших сународника из овог места већ и са целе Баније.
Радови су почели прошле године, а за центар се заправо обнавља кућа српске породице Летић, смештена у центру Глине, прекопута места где је некада била Црква Рођења Пресвете Богородице, у којој су усташе крајем јула 1941. починиле један од најмонструознијих покоља Срба током Другог светског рата.
"Српски културни центар у Глини имаће више од 1.000 квадратних метара корисног простора у приземљу, на спрату и у поткровљу, укључујући и помоћне просторије где ће бити кухиња. Успели смо да сачувамо добар део старих зидова и елемената старе зграде, као и оригиналну крушну пећ, односно пећ за печење хлеба, будући да је некадашњи власник куће Илија Летић био пекар", открива нам архитекта Милош Ушљебрка, према чијем пројекту се обнавља кућа Летића.
На постојећој, оригиналној кући, како каже наш саговорник, урађене су и мање промене. Оне су омогућиле да се добије вишенаменски простор који по потреби може да поприма улогу галерије, сале за окупљања и организовање културних и образовних догађаја, као и канцеларије које ће служити као седиште неких српских институција.
"На улазу у зграду Српског културног центра, постављамо и двоспратни светларник, а у њему ће бити посебна скулптура која уз помоћ светлосних инсталација поприма форму просторног негатива некадашњег звоника Цркве Рођења Пресвете Богородице, чиме доприносимо неговању културе сећања на злочин који се крајем јула 1941. догодио прекопута ове куће, у српској цркви када су усташе у њој убиле више од 1.500 наших сународника", каже Ушљебрка.
У ограђеном дворишту, показује нам млади архитекта, већ су урађена дрвена седишта, клупе за малу позорницу намењену програмима који ће се одржавати лети.
"Део ентеријера на спрату ће бити уређен тако да се присећамо и знаменитих Срба глинског краја. Три тематске целине посветићемо оснивачима српског авангардног покрета зенитизам, браћи Љубомиру и Браниславу Мицићу, вајару Симеону Роксандићу, аутору чувене скулптуре 'Дечак са разбијеним крчагом' на Чукур чесми и математичару, академику САНУ др Ђури Куреп", наставља Ушљебрка.
Сазнајемо и да ће будући Српски културни центар у Глини бити вишенаменски простор где ће се одвијати образовни, културни, друштвени и спортски програми Срба са Баније, али и из целе Хрватске. Иницијатива за његово уређење потекла је од Српског националног вијећа (СНВ) које и финансира пројекат кроз свој програм капиталних инвестиција.
Осим што ће бити центар окупљања српске заједнице из Глине и из целог банијског краја, Српски културни центар у Глини, кроз различите програме даће, како се најављује, свој допринос заустављању негативних тенденција, али и успостављању нарушених међуетничких односа са већинским хрватским становништвом.
За место будућег Српског културног центра, разматрано је неколико локација у Глини. Изабрана је кућа породице Летић управо због значаја који има: налази се у центру Глине, а и породица Летић уживала је велики углед међу српском заједницом.
Били су честита, позната трговачка и пекарска фамилија у банијском крају. Илију Летића убиле су усташе на кућном прагу у првом масакру у Глини у ноћи између 11. и 12. маја 1941, а његов син Душан био је тада рањен, али су га злотвори убрзо одвезли камионом с другим ухапшеним Србима и није се вратио. Све се то догађало пред Илијином женом Маријом, седмогодишњим сином Ђоком и две сестре. После подне 12. маја, ухапшен је и одведен и Михајло Летић, пензионисани шумар, Илијин отац.
Пола века касније, Илијин син Михајло, био је једна од првих цивилних српских жртава у Сиску 1991, на самим почецима грађанског рата у СФРЈ.
