Реакције поводом хрватске акције "Олуја": Да ли је Туђман остварио Павелићев сан?

Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић је јуче, на конференцији "Немамо право на заборав - 29 година од погрома Српског народа у 'Олуји'", изнео податак да највећи део несталих у акцији Олуја чине цивили и да се 580 особа и даље води као нестало.

"Ексхумирано је 1.050 тела у време када смо сарађивали са хрватском страном. Имамо око 350 тела која још нису идентификована, ни ексхумирана. Али, без обзира на све проблеме које смо имали са хрватском страном, ми смо били присутни на терену", рекао је Одаловић.

Одаловић је истакао да је главни кривац за стагнацију процеса идентификације Срба несталих током операције "Олуја", као и несталих током ратова деведесетих, држава Хрватска, која то свесно ради.

Како је Мирослав Лазански писао о "Олуји": ЦИА и Готовина

"У позадини свега овога стоји крајње нерационалан однос хрватске стране према жртвама. Ми тражимо цивиле, који су на правди Бога нестали, а то делује фрустрирајуће", рекао је Одаловић, додајући да Комисија располаже информацијама о гробним местима и да поседује захтеве за идентификацију, али да хрватска страна то игнорише.

Одаловић је навео да несталих особа има више од 9.000, од којих су трећина Срби, подсећајући да су мртвачнице широм простора бивше Југославије и даље пуне неидентификованих тела.

"Олуја" није била ослободилачка већ злочиначка акција

Како је данас изјавио председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, бројне чињенице непобитно потврђују да је "Олуја" била највећи ратни злочин после Другог светског рата у Европи.

Линта је нагласио да је "Олуја" била само "завршни чин чишћења Хрватске од Срба".

"'Олуја' није била никаква ослободилачка ни одбрамбена, већ злочиначка акција, са циљем да се Хрватска етнички очисти од Срба. У прве две године рата са урбаног дела Хрватске протерано је преко 250.000 Срба. Сва трагедија се своди на акцију "Олуја", али она је само завршни чин. Циљ тадашњег хрватског председника Фрање Туђмана је било протеривање Срба и остваривање сна Анте Павелића и усташког покрета", нагласио је Линта.

Линта је напоменуо да је сурова чињеница да за злочине у "Олуји" нико није одговарао.

"Хашки трибунал није оправдао очекивања. Требало је да то буде суд правде, а био је управо супротно - суд неправде и класични политички суд, основан у функцији Запада, са циљем да се оправда лажни наратив да су Срби главни кривци за рат у бившој Југославији. Правосуђа у региону нису независна и непристрасна, већ етнички мотивисана, непријатељским политикама према Србима", истакао је Линта.

Линта је наглсио са Срби и даље имају велики број проблема, од 40.000 отетих станарских права, преко 10.000 минираних српских кућа или милион катастарских парцела пољопривредних земљишта", рекао је Линта.

После Другог светског рата, закључио је Линта, имали смо политику лажног братства и јединства и негирања злочина у НДХ над Србима, а то нам се деведесетих вратило као бумеранг. Зато је битно да негујемо културу сећања, али и да страдање и прогон Срба не сводимо само на `Олују`".

Штрбац: Више од 30 одсто жртава су биле жене

Председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је данас да су у војно-полицијској акцији "Олуја" убијене или нестале 1.903 особе, а да је међу њима чак 1.246 цивила, односно 65 одсто, те да су око три четвртине били старији од 60 година.

Штрбац је рекао да је су чак 30 одсто жртава жене - њих 563, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, додајући да је то "својеврсни црни рекорд, када се упореде жртве грађанских ратова деведесетих."

Председник "Веритаса" је додао да је до данашњег дана расветљена судбина 1.246 особа, док се још 623 особе воде као нестале. "У оквиру тог броја су 472 цивила, међу којима је 51 одсто жена - њих 241", навео је Штрбац.

Када је у питању процес повратка протераних Срба, Штрбац напомиње да се није много одмакло.

"Подаци хрватског државног статистичког завода указују да је 1991. године у Хрватској живело 582.000 житеља српске националности. Они су чинили око 12,2 одсто укупне популације, која је бројала 4,8 милиона људи. Имали смо и категорију Југословена, а њих је било 106.000", изјавио је Штрбац.

Међу особама које су се изјашњавале као Југословени било је највише Срба и то између 60 до 80 процената.

Штрбац је подсетио да је број укупне популације у Хрватској опао за скоро милион људи: "У тој бројци од око милион половину чине Срби, а друга половина су Хрвати. Срби су протерани у рату, а Хрвати су отишли из земље трбухом за крухом", рекао је Штрбац.

Поводом годишњице акције "Олуја", огласио се у Загребу и председник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорад Пуповац, који је поручио да од Загреба очекује да ће у обележавању 29. годишњице "Олује" показати више усмерености према изградњи културе мира и толеранције.

"Очекујем да ће више пажње бити усмерено на обнову поверења и унутар Хрватске и између Хрвата и Срба, али и између саме Хрватске и Србије. И то би била значајна ствар уколико би се, било индиректно или директно, допринело тим важним циљевима", рекао је Пуповац.