Србија и Балкан
Газиводе Албанцима нису завештали преци као што тврди Курти: Србија и даље плаћа кредит СФРЈ
Научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу објашњава да је овај хидросистем на Ибру подигнут након дугих припрема као један од круцијалних пројеката за развој Косова и Метохије кредитом Светске банке
Тврдње политичара из Приштине да су Газиводе изграђене средствима "Косова" суштински су нетачне, јер Србија и даље исплаћује кредит из 1972. од Светске банке, указује научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу др Петар Ристановић за "Косово онлајн".
Ристановић објашњава да је овај хидросистем на Ибру подигнут након дугих припрема као један од круцијалних пројеката за развој Косова и Метохије.
"Идеја је била да се направи велики систем Ибар-Лепенац, који је требало да производи електричну енергију, обезбеђује водоснабдевање за већи део Косова и наравно да донесе економску профит покрајини. Тако је 1972. подигнут кредит од Светске банке и започето је са изградњом пројекта. После 12 година завршен је само део. Лепенац, друга половина, никад није изграђена", наводи наш саговорник.
Додаје да је данас значај Газивода за Косово суштински, јер се ради о једном од најбитнијих стратешких објеката.
"Без воде са Газивода добар део централног Косова не би имао водоснабдевање. И још важније, са водом из Газивода се хладе термоелектране Косово А и Косово Б, без којих КиМ фактички не би имало довољне количине струје да подмири потребе домаћинстава. Коначно, Газиводе су битне и због економског аспекта, мада је он у читавој овој ситуацији најмањи", напомиње он.
На тврдње чланова Куртијевог покрета Самоопредељење да су Газиводе Албанцима "завештали преци", Ристановић одговара да им је "језеро у наследство оставила тадашња Југославија", односно федерална влада која је гарантовала кредит код Светске банке.
"Политичари са Косова често изјављају да су Газиводе, односно да је хидросистем Ибар плаћен средствима са Косова, што је формално тачно, али суштински нетачно. Средства су пребачена у предузеће које је основано у Приштини, али то су средства Светске банке за које је гарантовала федерална влада. Колико ми је познато, Србија и даље враћа последње делове тог кредита", наводи он.
Константно прекрајање историје, па и у случају Газивода, Ристановић види као модел понашања режима у Приштини на челу са Аљбином Куртијем.
"То се уклапа у начин понашања садашње владе у Приштини и конкретно Куртија и његових сарадника, који испостављају максималне захтеве, без икакве воље за разговорима и преговорима. До сада су навикли да добијају то што траже, па у том смеру и настављају. Докле ће тако трајати, видећемо", каже Ристановић.
