На обележавању "Олује" никада мање људи: У хрватским медијима без помињања српских жртава

Хрватска данас као Дан победе и домовинске захвалности обележава 29 година од највећег егзодуса у Европи после Другог светског рата, када је из својих домова са простора тадашње Републике Српске Крајине протерано више од 220.000 Срба, док се готово 2.000 њих и даље води као погинуло или нестало.

За Хрватску је ово празник ослобођења, који се од раних јутарњих сати традиционално обележава у Книну, где су дошли највиши државни званичници председник Републике Зоран Милановић, председник парламента Гордан Јандроковић и премијер Андреј Пленковић.

У хрватским медијима се не помињу српске жртве, нити протерани.

Мало људи

Како преноси хрватски портал "Индекс", на Тргу др Анте Старчевића (иначе човека који је сматрао да су Срби "пасмина која треба да буде из народа истребљена") завршио је програм обележавања, након чега је централна свечаност премештена на стадион НК Динара.

Ове године је приметно мање људи на обележавању Олује. Разлог томе је, сматрају становници тог града, што се последњих година ограђује простор на тргу, због чега унутар трга могу да бораве само политичари и новинари. Смета им такав однос према бранитељима, односно "онима који су стварали Хрватску".

"Сећам се Олује пре 29 година јер сам учествовао. Увек се најежим, али ми је криво што последњих година бранитељи не могу до трга јер је све ограђено. Пусте нас на трг тек када заврши програм. Ово је прилика да се сваке године бранитељи окупе, а опет...", рекао је Анте Перковић.

"Дан победе и Дан домовинске захвалности све следеће генерације треба да обележавају, да буду поносни и никако да не забораве, јер је жртва била огромна", изјавила је Ивана Вулић.

Хина преноси изјаву Марије Бушић која је у Книн стигла из Задра и каже да није видела никада тако мало људи на прослави као данас. Не зна шта је томе разлог и није јој јасно зашто бројни бранитељи стоје на сунцу иза ограде.

"Не знам шта бих рекла. Ово је велики дан и требало би га сви заједно провести. Поделе нас неће никуда одвести", рекла је Бушић.

Такође, у Книну су, за разлику од претходних година, изостали изасланици других земаља, а међу присутнима из суседних земаља је само лидер ХДЗ у БиХ Драган Човић. Не присуствују ни представници мањинских заједница у Хрватској.

Након обраћања представника државног врха, Книн су прелетели борбени авиони типа МИГ и "рафали". Свечаност на стадиону Динара завршена је приказом способности припадника Хрватске војске и полиције те летачким програмом.

Председник Републике Зоран Милановић у обраћању на градском стадиону Динара рекао да Хрватске не прославља "Олују" да би ликовала над неким.

"'Олуја' није била могућа без јуначког учешћа ХВО-а (хрватских снага у тзв Херцег-Босни), овладавање Купресом, Динаром и БиХ залеђу Книна. Те акције биле су мукотрпно стварање претпоставки за најучинковитију опцију ослобађања окупираних територија овде на југу где је све почело. Славимо и мудрост и лукавост политичког руководства и војних команданата који су чекали прави час за ударац побуњеничкој пара-држави створеној под Милошевићевим режимом", рекао је Милановић.

Рекао је и да Хрватска "Олују" не прославља да би ликовали, како је навео, над поразом друге стране нити над жртвама.

"Саосећамо с болом сваке породице која је изгубила своје најближе. Не желимо да промовишемо милитаризам, то је непотребно. Овде се окупљамо да бисмо славили слободу јер смо се одупрли покоравању и слободу не смемо да мењамо ни за сва блага овога света", навео је Милановић, за чијег је председавања Владом Хрватске та земља постала чланица ЕУ.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић је оценио да је "Олуја" означила ново раздобље у хрватској историји. Он је говорио о историјату ове "војно-полицијске акције" и истакао да је "подизање заставе на книнској тврђави један од "најсрећнијих тренутака у хрватској историји".