Србија и Балкан
Шта се то данас слави у Хрватској: Тешко је објаснити разумом и логиком
Саво Штрбац из београдског Документационо-информационог центра "Веритас", указује за РТ Балкан да никоме ко здраво размишља не може пасти на памет да слави оно што данас Хрвати славе
Док Срби тихују и оплакују жртве, страдање и прогон свог народа из Хрватске – Хрвати славе. Славе једину ратну "победу" у историји своје државе – оно што нису успели ни за време Независне Државе Хрватске али, ето, пошло им је за руком након што је Хрватска постала чланица УН и "демократска земља" – према критеријумима Европске уније и "слободног света", указује за РТ Балкан српски публициста, новинар и бивши министар за бригу о породици и демографију у Влади Републике Србије Ратко Дмитровић.
Хрватска данас као "Дан победе и домовинске захвалности" обележава 29 година од највећег егзодуса у Европи после Другог светског рата, када је из својих домова са простора тадашње Републике Српске Крајине протерано више од 220.000 Срба, док се готово 2.000 њих и даље води као погинуло или нестало.
ХДЗ и Домовински покрет, вуковарског градоначелника Ивана Пенаве, постигли договор да ове године нема привођења ХОС-оваца због усташког поклича "За дом спремни".
Ратко Дмитровић оцењује да се у Хрватској слави оно што Хрвати, њихова политика и лидери нису ни сањали да ће се догодити – протеривање Срба из Хрватске.
"То нису успели ни за време Независне Државе Хрватске али, ето, пошло им је за руком након што је Хрватска постала чланица УН и "демократска земља", према критеријумима Европске уније и "слободног света". Плус што је 'Олуја' једина ратна 'победа' Хрвата у њиховој историји. Е, то се слави и славиће се док буде постојао и један Хрват. Олуја је саставни део хрватског националног идентитета", наводи Дмитровић.
Према Дмитровићевим речима, Хрватима је "Олуја" донела чисту националну, хрватску државу и ништа друго.
"Огромном делу хрватског народа то је врхунац националног задовољства; нема више Срба, ништа друго им није важно. Све друго је негативно по хрватску државу; изгубљен је изузетно снажан, прогресиван, вредан, културом богат део хрватског друштва – српски народ. Кад би се тзв. хрватској култури одузела српска компонента, оно што би остало било би као полуосушено дрво. Хрватска књижевност, позориште, филм, музика, уметност уопште, свакако и спорт, сиромашни су и јадни без Срба и њиховог доприноса", оцењује аутор двотомног публицистичког дела о српско-хрватским односима "Крст на крижу", уз истицање:
"Србима је овај егзодус трагедија несагледивих размера."
Саво Штрбац из београдског Документационо-информационог центра "Веритас", указује за РТ Балкан да никоме ко здраво размишља не може пасти на памет да слави оно што данас Хрвати славе.
"Тешко је објаснити разумом и логиком да неко слави то што су они урадили. Протерали су своје држављане, више под 220.000, а убијено је, према 'Веритасовим' подацима, више од 1.900, међу њима 65 одсто цивила, од чега 30 одсто жена. Све што је вредело девастирано је. Они то славе", указује Штрбац, додајући:
"Ми тугујемо, тихујемо, јуче и данас, обилазимо гробља, полажемо венце на спомен-обележја и места где су прогнани Срби страдали. И наредна два дана ћемо обилазити и Петровачку и Приједорску цесту, где су њихови мигови убијали у колони, убијени су цивили, далеко од хрватске границе, нису ишли према Хрватској, бежали су што даље, и ту су их побили и они то славе као некакву највећу победу у историји Хрватске."
Према речима Сава Штрпца, данашња Хрватска почива на "Бљеску" и "Олуји", и неспорно је да је то етничко чишћење.
"Сви који су данас били на обележавању имали су шта и да виде и да чују. Када кажете да је у Олуји погинуло више од 1.900 особа то је само статистика, а када одете на гроб појединаца које су убили, или крајишке легенде Боре Мартиновића којег су прогнали па је умро у Бањалуци, онда тек видите која је то трагедија", указује Штрбац за РТ Балкан.
Представници ЕУ и САД у Хрватској честитали су "празник" Хрватима, а Дмитровић подсећа да Европска унија не баштини антифашизам, јер то није традиција ЕУ.
"У Другом светском рату најјачи, стални антифашистички покрети били су унутар српског народа. Други народи клекнули су пред Хитлером и чекали да их други ослободе. Конкретно су чекали да их ослободе Американци и Црвена армија. И ослободили су их. Европа не слави Дан победе над фашизмом већ Дан Европе. А, шта и да славе кад Европа не познаје антифашизам", објашњава вишеструко награђивани новинар за РТ Балкан, додајући:
"Зато јој је Хрватска, каква год била, и мила и драга. Истини за вољу, нешто антифашистичке, антинацистичке борбе у поробљеној Европи било је у Грчкој и Пољској (Армија Крајова) али ни близу као код Срба."
