Иако је Црна Гора земља која ускоро може постати чланица Европске уније, она је сада на тесту на ком треба да докаже да ли је ближа ЕУ или српском и руском свету, јер та два не иду заједно, констатује приштинска "Коха".
Према писању овог листа, управо у тренутку када је у ЕУ порасла спремност да се направи велики корак у процесу приступних преговора са Црном Гором, а ова држава испунила обавезе из приступног поглавља 23, она је предузела неколико корака да докаже своју блискост са Србијом, као и да покаже да просрпски фактор тренутно има велику моћ у ЦГ.
Ту тезу поткрепљује усвајањем у Скупштини Црне Горе Резолуције о геноциду у Јасеновцу током Другог светског рата, али наводећи да је она реакција на црногорску подршку резолуцију о Сребреници у Генералној скупштини УН, односно провокација упућеној Хрватској која "не пориче геноцид у Јасеновцу и која се на све начине дистанцирала од фашистичког режима Другог светског рата".
Затим констатује да је покушај повезивања злочина у Јасеновцу са злочинима у Сребреници схваћен као тешка увреда за Хрватску.
"Предлагачи, чак и они који су гласали за Резолуцију о Јасеновцу, једноставно су извршили задатак који је предложио Београд, а спровеле просрпске снаге у Црној Гори, које, чини се, углавном представља председник Скупштине Андрија Мандић", пише "Коха".
Хрватске реакције, попут проглашења тројице просрпских политичара из Црне Горе персонама нон грата, утицале су и на ЕУ да ова епизода не остане незабележена – нпр. отказано је неколико посета ЕУ на високом нивоу Црној Гори. "Сада више нема говора о брзом напретку Црне Горе ка Европској унији", истиче приштински медиј.
Дакле, ова земља сада пролази тест да докаже да ли је ближа ЕУ или српском и руском свету, оријентацијама које не иду заједно.
"Можда је циљ просрпских и проруских снага у Црној Гори управо успоравање Црне Горе ка ЕУ. Јер Србија не би лако поднела да неко други из региона уђе у ЕУ. Ако Црна Гора успе да остане ван игара српског и руског света, онда ће пут ка ЕУ бити отворен", саветује "Коха", али и упозорава да ЕУ само Србији признаје право да седи истовремено на две или више столица – другима се неће толерисати оно што се толерише Србији, па ни Црној Гори.
Коначно, како се наводи у свим декларацијама ЕУ о процесу проширења, "циљ придруживања ЕУ је независна одлука сваке земље, али се то мора доказати и делима". И то сада Црна Гора мора да докаже, јер су се први пут створиле сумње у оријентацију ове земље.