Недодирљиви Курти: Како је ЕУ опет зажмурила на терор над Србима

Као по конкретном списку корака за протеривање Срба, Аљбин Курти је најпре општине са српском већином предао Албанцима, укинуо динар, затворио филијале српске банке, а сад и заузео пословнице Поште Србије

Још једно грубо кршење права Срба на северу Косова и Метохије прошло је тихо и без веће реакције Европске уније.

У дану када су припадници тзв. косовске полиције упали у филијале Поште Србије, Брисел је срочио само кратко саопштење.

"Европска унија сматра данашње затварање девет експозитура Поште Србије на северу Косова од стране косовских власти једностраним и некоординисаним кораком, чиме се крше споразуми постигнути у оквиру Дијалога уз подршку ЕУ", пише у тексту дипломатским речником као да се ради о затварању киоска а не важне институције за свакога ко живи на КиМ.

Свесни су у Бриселу да је приштински премијер Аљбин Курти овим прекршио све споразуме чији гарант је и ЕУ, чак и наводе документа из 2013. и 2015. године по којима то не би смео да уради, али без икакве оштрије реакције.

"ЕУ је спремна да ово питање уврсти на дневни ред следећег састанка дијалога. ЕУ очекује да стране развију конструктивне идеје које би могле послужити као основа за решења", додаје се у саопштењу, као да се може преговарати о нечему што се већ догодило.

Свесна је ЕУ да ће затварање постојећих служби Србима додатно негативно утицати на свакодневни живот, али све што предлаже је да приштинска влада преиспита своју одлуку и пронађе решење за ово питање у преговорима.

Шта стоји иза текста открио је председник Србије Александар Вучић који је рекао да је текст ублажаван због две чланице ЕУ "које увек ублажавају све ставове који би требало да иду против Приштине и Куртија и покушавају да нас направе будалама".

Он је најавио да ће разговарати са специјалним изаслаником ЕУ за дијалог Мирославом Лајчаком.

Ипак, мало је наде да ће Брисел утицати на Куртија.

Није реално да Запад не може да утиче на Куртија, рекао је недавно амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко.

Нагласио је и да теоретска могућност ратног сукоба на КиМ постоји, имајући у виду веома тешку ситуацију, али да постоји и могућност политичког решења.

"У свакој ситуацији која је изузетно важна за Србију, Русија ће увек бити уз њу и српски народ и то је из нашег државног врха потврђено више пута. Али, сада користимо политичке могућности, пре свега оне које проистичу из сталног чланства у СБ УН. Запад је због тога желео да смањи улогу СБ до нуле и уместо тога смо добили разговоре о нормализацији у оквиру ЕУ који видимо у каквом смеру иду", каже руски амбасадор.

Етнички прогон Срба са КиМ траје без прекида, а у новије време се појачава и прети опасност од "тихог" погрома, упозорава некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић.

Узрок је у антисрпској стратегији западних центара моћи, појашњава Јовановић.

"Курти је данас инструмент те стратегије као што је терористичка ОВК била инструмент агресије, отимачине и окупације", каже Јовановић.

Додаје да су други показатељи антисрпске стратегије избор Немачке за оптужбу српског народа за наводни "геноцид у Сребреници", Француске и Немачке за наметање бриселског и Охридског "споразума", ЕУ и НАТО за кршење Резолуције 1244 СБ УН, као и одузимање уставних надлежности Републике Српске.

"Западни центри јасно показују да им је независност и признање тзв. Косова као корака ка Великој Албанији далеко важније него поштовање Србије и њеног суверенитета и територијалног интегритета", каже он.

На крају пита зашто западним центрима још није јасно да су Србији суверенитет, територијални интегритет, поштовање Устава и Резолуције 1244 СБ вредности изнад свих других и да трговине не може бити.