Србија и Балкан
Злочин на Петровачкој цести: Да ли је могућа ревизија тужбе Србије против Хрватске због "Олује"
Ниједан хрватски генерал, официр, припадник хрватске војске, а исто тако ни политичар, није био осуђен за злочине почињене током Бљеска и Олује, напомиње за РТ Балкан в.д. директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина
Хрватска 29 година није истражила ракетирање колоне избеглица 7. и 8. августа 1995. године на Петровачкој цести код Босанског Петровца и у месту Сводна код Новог Града после етничког чишћења Срба из Крајине, међутим, ни случај пред београдским судом не помера се са "мртве тачке" већ две године.
Преко моста спаса између Двора и Новог Града у колони је прошло најмање 100.000 људи из Лике, Баније и Кордуна, истиче Саво Штрбац из Документационо-информационог центра "Веритас".
"Ко год је прешао мост рачунао је да је спасен. Међутим, хрватски мигови су бомбардовали колону која је далеко од границе са Хрватском и која се од ње удаљавала", наводи Штрбац.
У тим нападима погинуло је 13 особа, од којих шесторо деце, и једна трудница, а повређене су 24 особе.
Четворица хрватских пилота терете се да су 7. и 8. августа 1995. наредили ракетирање колоне избеглица на Петровачкој цести код Босанског Петровца и у месту Сводна код Новог Града и сматрају се одговорним за кривично дело ратног злочина у саучесништву.
Вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина указује за РТ Балкан да је Петровачка цеста један од симбола страдања крајишких Срба.
"Велико страдање нашег народа у Другом светском рату, управо на тој Петровачкој цести, поновљено је и током прошлог рата када је хрватска авијација бомбардовала колоне српских избеглица. И то је један од еклатантних примера да се мржња, која је константа код околних народа, а усмерена према нашем народа, пројављује у различитим периодима епохе са увек истим трагичним резултатима - убијањем невиних српских цивила", наводи историчар.
Арбутина напомиње да ниједан хрватски генерал, официр, припадник хрватске војске, а исто тако ни политичар, није био осуђен за злочине почињене током Бљеска и Олује, уз подсећање да је страдало на хиљаде недужних цивила.
"Потребно је инсистирати на тој чињеници и подсећати да је потребно да се казне сви који су чинили злочине, потребно је указивати да потомци жртава очекују да се у овим случајевима слово закона примени на ратне злочинце", наглашава Арбутина.
Оптужница за злочин на Петровачкој и Приједорској цести, против Владимира Микца, Зденка Радуља, Жељка Јеленића и Данијела Боровића, као мртво слово на папиру, већ више од годину и по дана, стоји у суду, објашњава Штрбац, јер суд у Београду чека доказ који је, по његовом мишљењу, непотребан.
Суђења нема јер судије за ратне злочине одбијају да хрватским пилотима суде у одсуству по оптужби да су убили 13 српских цивила. Закон налаже да суд мора да утврди да оптужени нису доступни нашим државним органима.
"Суд чека доказ да су ови пилоти примили позиве за долазак у Београд или да су им се бар покушали уручити позиви. Чим је добила замолнице из Београда хрватска Влада је одмах рекла да неће поступати по њима и да не признају оптужнице. Тај доказ је, по мом мишљењу непотребан и никад га неће добити. То ће бити дуга правна битка", оценио је Штрбац.
Он оцењује да Србија више не сме и не треба да чека, већ са процесом против хрватских пилота мора да се крене што пре "јер жртве и њихове породице заслужују правду".
Хрватско Министарство правде примило је оптужницу дипломатским путем, али је одбило да је проследи својим држављанима и да на било који начин сарађује са Србијом. Тако пилоти до данас "нису ни упознати" да су оптужени за ратни злочин. Српске судије из кривичног ванпретресног већа Вишег суда, одлуком да се суђење у одсуству и не разматра док их Хрватска не обавести да су оптужнице уручене, допустиле су да им то буде оправдање да не суде хрватским домобранима.
На годишњицу "Олује", прошлог августа, председник Србије Александар Вучић посетио је место злочина на Петровачкој цести и поручио да смрт деце не сме остати некажњена. Очекивао се напредак у судском процесу. Још једна година је прошла, а суђења нема.
Континуитет геноцидности: 1995. завршили започето у НДХ
Из "Веритаса" кажу за РТ Балкан да Србија још има времена да тражи ревизију пресуде Међународног суда правде из фебруара 2015. година по тужби Србије против Хрватске, у којој је злочиначка акција хрватске војске "Олуја" оквалификована као етничко чишћење, али не и као геноцид, што по свим критеријима јесте.
"Веритас" је о овоме послао допис Министарству спољних послова Србије, навео је директор центра Саво Штрбац.
Да погром крајишких Срба 1995. године има елементе геноцида оцењује и Арбутина.
"Злочиначка акција 'Олуја' је била највеће етничко чишћење после Другог светског рата на простору Европе. Међутим, у оквирима етничког чишћења ми можемо врло јасно разазнати и елементе геноцида које је та акција у себи поседовала, нарочито у изјава тадашњих највиших хрватских државних званичника", указује наш саговорник, додајући:
"У доба када се негира злочин геноцида који је НДХ починила над српским народом, када се најмонструознији концентрациони и логор смрти у Јасеновцу у хрватском друштву назива 'лечилиштем' и 'одмаралиштем', када се прославља етничко чишћење једног народа, значај би био вишеструк. Указало би се на историјске процесе дугог трајања, а ти процеси у Хрватској су имали за циљ потпуну елиминацију српског народа са његових вишевековних огњишта."
В.д. директора Музеја жртава геноцида, који је и сам дете из колоне, на посебан начин доживљава ове дане и верује да су, иако трагичне догађаје није упамтио, рат, етничко чишћење и избеглиштво дубоко, несвесно, утиснути у њега.
"С обзиром да сам у том тренутку имао две и по године, на срећу, нисам упамтио те трагичне догађаје који су задесили крајишке Србе почетком августа 1995. године. Ипак, верујем, да су рат, етничко чишћење, избеглиштво били дубоко, несвесно, утиснути у мене, и да су управо ти догађаји обликовали мој идентитет и моје опредељење да се бавим страдалничком историјом нашег народа. Касније, како су године пролазиле, у разговору са бројним учесницима рата у Крајини, у разговору са бројним стручњацима, историчарима, сведоцима времена, упознавао сам се са том трагичном страницом наше прошлости", указује Арбутина, додајући:
"Данас, када се помене 'Олуја', увек се сетим свих невино пострадалих и несталих лица, њихових породица, наших завичаја, српских великана који се потекли одатле, свих културних и историјских споменика који и дан данас сведоче о вишевековном животу Срба на подручју данашње Хрватске."
Према речима Бојана Арбутине, данас сведочимо последњим обрачунима са преосталим Србима у Хрватској.
"Чини ми се да је круг затворен, и да су прогони Срба, разбијање српских радњи и забрана ћирилице с почетка 20. века, након учињеног геноцида у Другом светском рату, и етничког чишћења у ратовима деведесетих, сада, почетком 21. века опет на удару индентитетске одреднице српског народа, његово писмо, његова вера, његове институције и политички представници. У том процесу дугог трајања ми данас сведочимо о последњим обрачунима са преосталим Србима у Хрватској којима је живот у савременој Хрватској вишеструко отежан", објашњава историчар.
Музеј жртава геноцида је национална установа културе која се превасходно бави истраживањем страдања цивила - српских, јеврејских, ромских и осталих националности, у периоду Другог светског рата.
Музеј, међутим, поседује и богату архивску документацију из периода Ратова за југословенско наслеђе, те је, према речима в.д. директора увек спреман да својим материјалима и стручним знањима помогне процесе који ће довести до остваривања правде за жртве, без обзира на њихову нацију и веру.
На списку Документационо-информационог центра "Веритас" налазе се имена 1.903 жртве злочиначке акције "Олуја".
"Та бројка није коначна. Волео бих да се тај број смањује, а не да се повећава", казао је Штрбац.
