Хиљаде једва пунолетних младића и девојака сјатило се на концерт Марка Перковића Томпсона у Имотском, други заредом у овој недељи.
На путу ка стадиону где се у уторак одржавао концерт, усташком заставом окитили су скулптуру песника Тина Ујевића. Полиција је синоћ исти сценарио покушала да спречи, али је запушила уши на узвикивање усташког поздрава "За дом спремни".
"Знају ли те цурице да су му прве три збирке песама објављене у Србији и Црној Гори на екавици", упитао је писац Велимир Висковић.
Девојке су носиле мајице са стиховима "Камиони кроз Имотски журе", чији је наставак "возе црнце Францетића Јуре, у Чапљини клаоница била, пуно Срба Неретва носила".
Младићи су певали "Ево зоре, ево дана", песму из времена Независне државе Хрватске насталу у част Францетићеве Црне легије. Орили су се стихови "Ој Хрвати, браћо мила, дубока је вода Дрина. Дрину треба прегазити, а Србију запалити".
То су само неки од примера усташтва који су претходних дана почели да бујају из Хрватске и то међу млађом генерацијом. Како и зашто је усташтво васкрснуло и која је улога Томпсона у томе?
Томпсон само гласноговорник, усташтво одавно опроштено Хрватима
Повод за усташко дивљање били су концерти Томпсона којег није било у јавности две године. Ипак није пропустио прилику да се активира пред годишњицу "Олује" и том приликом објави нову песму "Ако не знаш шта је било".
"Ако не знаш шта је било, нек' ти каже Лика, питај сваки камен нашег града Дубровника, питај Задар и Котаре, зиде Шибеника, ако не знаш мило моје, упитај хероје", поручују нови Томпсонови стихови.
Песма је очигледно смишљена да нове генерације, које нису запамтиле такозвани "домовински рат", буду затроване мржњом, а за ту намеру му очигледно није било потребно много труда.
У Хрватској се сада води расправа да ли би усташки поздрав требало забранити, као да је уопште потребно премишљати се у вези са поздравом који су користиле слуге Адолфа Хитлера.
Да ли ће макар реаговати међународна заједница и Европска унија, чија је чланица Хрватска?
Очекујемо да реагује међународна заједница, а усташки покрет у целини су сачувале обавештајне службе запада – британске и америчке, каже некадашњи официр контраобавештајне службе Љубан Каран.
"Бежећи испред руске војске и партизана, усташе су се предавале Британцима и Американцима. У сабирним логорима вршили су тријажу и одлучили да сачувају истакнуте усташке официре. Склонили су их од руке правде од Аустралије до јужне Америке и САД, Канаде", каже Каран за РТ Балкан.
Намера је била, додаје, да их чувају и организују за обрачун против комунистичких земаља, али се то променило кад је комунизам поражен.
"Преквалификовали су их у специјалне формације за борбу против недемократских режима. Хладно прихватају те профашистичке групе као некакве политичке структуре које се боре за прозападне вредности. Хрватска је најбољи пример за то", наводи Каран.
Све организације усташке емиграције увезали су у кровну организацију – Хрватско народно вијеће, осим Лубурићеве у Шпанији, подсећа Каран.
"Потом су у Торонту, под кишобраном западних служби, пре свега ЦИА, успоставили контакт са Туђманом као сепаратистичком структуром из југословенског миљеа. Тада је усташки покрет колективно ушао у ХДЗ. Зато је ХДЗ бројчано ојачан по питању гласача, али и новца. Гојко Шушак, њихова сива еминенција, имао је директне везе са Пентагоном", додаје Каран.
Помогли су им да створе ову проусташку државу, каже наш саговорник и упозорава да је "Олуја" била амерички план, те да је зато илузорно очекивати било какву реакцију Запада на усташке покличе из Хрватске.
"Ми се данас чудимо како они прихватају проусташке ставове, како прихватају те фашистичке поздраве, како не интервенишу? Па они су их створили, они су им помогли да дођу на власт, како би они сад били против њих", истиче Каран.
Додаје да је Запад устоличио Туђманову проусташку власт из страха да је остатак југословенског миљеа у Хрватској у вези са руским обавештајним службама.
Има ли и наше кривице?
Морамо да будемо свесни да је усташтво идеологија већег дела хрватског друштва, те да се они нису ослободили тога, упозорава историчар и академик Василије Крестић.
У изјави за РТ Балкан каже и да нисмо ми надлежни да Хрвате упозоравамо да нешто није лепо, већ је наше да тога будемо свесни, а да наше друштво обавестимо до краја.
"Не треба да се надамо да ћемо благим оценама према њиховим шовинистичким наступима да их умилостивимо. Ми морамо дефинитивно да се обрачунамо са тим, не мислим физички и ратнички, већ да знамо на чему смо и да знамо да немамо могућности да утичемо на њих да измене своју филозофију и идеологију", каже Крестић.
Проблеми су у нама, а не само у њима, напомиње Крестић и као пример наводи да је српска скупштина три пута избегла да прогласи Дан жртава геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.
"Бежимо од чињеница. Музеј жртава геноцида ненаучно фалсификујући доказе смањује број жртава. Стално излазимо у сусрет и кумујемо тој великохрватској шовинистичкој и усташкој политици", каже Крестић.
Проћи ће још стотину година, а Хрвати се неће ослободити усташтва, сматра Крестић који је аутор књиге "Геноцидом до Велике Хрватске".
"Не треба имати илузија да било какви наши уступци њима могу да их оплемене и промене да нас не мрзе. Наша политика је и у прошлости и данас била спремна на попуштање, мирење и тражење заједништва, а они то неће. Морамо тога да будемо свесни, не можемо увек да се жртвујемо ради неке будућности које нема и коју Хрвати не желе", закључује Крестић.