Председник Демократске народне партије Црне Горе (ДНП) Милан Кнежевић је изјавио да ако резултати пописа покажу да је српски језик већински у Црној Гори, треба приступити допунама, а не изменама Устава, тако што ће поред црногорског и српски језик бити нормиран као службени.
"Свако ко оспорава ову легитимну иницијативу у ствари се залаже за лингвистички апартхејд. Наша је дужност да пружимо институционални отпор сваком покушају присилне националне и идентитетске асимилације", рекао је Кнежевић у итервјуу за подгоричку "Побједу".
Лидер ДНП-а истиче да треба регулисати двојно држављанство са Србијом.
"Сматрамо да кроз међувладине споразуме треба регулисати двојно држављанство са Републиком Србијом у којој живи најмање 300.000 наших сународника који воде порекло из Црне Горе како би на тај начин послали снажну поруку да их се нисмо одрекли", поручио је Кнежевић.
Он наглашава да парламентарна већина не планира промену грађанског карактера Црне Горе. "Евентуалне промене Устава треба да буду предмет договора парламентарне већине и нико нека не буде забринут да ће њима бити промењен грађански карактер државе", нагласио је председник ДНП-а.
Кнежевић, председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић и потпредседник Владе ЦГ Алекса Бечић проглашени су недавно непожељнима у Хрватској, након што је у црногорском парламенту усвојена Резолуција о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Маутхаузен, a Кнежевић истиче да не зна зашто би био угрожен европски пут због изгласавања Резолуције о геноциду у Јасеновцу.
"Да ли то значи да се геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима није догодио у НДХ или сад европски пут подразумева да донесемо резолуцију о Блајбургу? Посебно је симптоматично да сам као једини од осамдесет једног посланика у црногорском парламенту стављен на хрватску црну листу", наводи Кнежевић.
Он истиче да му је на тај начин указана дужна пажња и додељена неслућена моћ сиве еминенције на чему им је, како каже, "неизмерно захвалан", каже Кнежевић.
"Ако ће се део представника хрватске државе боље осећати што ми је забрањен улазак у Хрватску, онда ми је драго уколико сам им олакшао ове дане лоше туристичке сезоне. Овом приликом, свакако желим да поздравим онај антифашистички део Хрватске који ми је претходних дана слао поруке подршке извињавајући се због несмотреног и личног потеза министра Грлића Радмана који већ дуже време својим ставовима провоцира званичну Црну Гору. Његов потез ме не може одвићи од читања Ковачића, Ујевића, Цесарића, Голоба, Крлеже или слушања 'Хладног пива', Павела, 'Парног ваљка', 'Атомског склоништа'", каже Кнежевић.
Тврди да је Резолуција о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену настала као природна, логичка и политичка последица континуираних покушаја да се српски народ, као најстрадалнији на Балкану у 20. веку, представи као геноцидан.
"Посебно што су спонзори и коспонзори те идеје биле неке од држава које су синоним за геноцид и Холокауст. А да при том нико, скоро осамдесет година од завршетка Другог светског рата, није донео резолуцију о геноциду над Србима у НДХ, Немачкој и Аустрији. Зато кад неко жели да нас посипа пепелом геноцида, прво мора добро да попели сопствену главу и да је сагне пред успоменом над преко 750.000 геноцидираних Срба, Јевреја и Рома у систему логора Јасеновац”, казао је он.
Лидер ДНП-а наглашава да није на њему да процењује да ли ће Србија донети сличну резолуцију.
"Волео бих да се то деси, али ја сам посланик у Црној Гори и немерљиво ми је драго што смо прва држава на свету која је правим именом геноцида назвала оно што се десило у Јасеновцу", истиче Кнежевић.