Србија и Балкан
Годишњица злочина у Гораждевцу: Сећање на стрељање српске деце, време није залечило ране
Убице српске деце на обали реке Бистрице никада нису пронађене, док је Еулекс седам година након злочина, 2010. године званично обуставио истрагу
У сећање на погинуле у Гораждевцу, у једном од највећих масовних, етнички мотивисаних злочина на Косову и Метохији од доласка међународних снага, Пантелију Панта Дакића (12) и Ивана Јововића (19) данас се одржава финале Меморијалног турнира у малом фудбалу "Сећање на Ивана и Панта" које је посвећено овој двојици младића.
У року од неколико минута, тог 13. августа 2003. године убијено је двоје, а рањено четворо српске деце. Овај свирепи злочин на обалама реке Бистрице карактерише чињеница да убице никада нису пронађене, док је Еулекс после седам година, 2010. године званично обуставио истрагу.
Немања Дакић каже за да иако је тада имао само осам година и даље се сећа сваког детаља свирепог злочина у коме је убијен његов брат Панто.
"Био сам поред брата када је убијен, имао сам осам година, а брат 13, тог дана смо заједно отишли на реку. И ја сам био поред њега када се то све дешавало. Шта да кажем. Прошла је 21 година, ништо се није променило", прича Дакић, преноси "Косово онлајн".
Са братом је отишао да се купа након што су сви њихови вршњаци отишли на Бистрицу.
Замолили су оца да их пусти и он им је дозволио уз молбу да не остају дуго. Хтели су да га послушају.
Након сат времена купања, његов брат Панто и Богдан Букумирић су поред реке заложили ватру када им је пришао да се и он мало угреје од хладне Бистрице, али су на само десетак метара од њих тада су одјекнули рафали.
"Ми смо били одатле удаљени неких десетак метара. То је било стрељање, усред бела дана. Више од 100 деце је било", каже Дакић.
У правду да ће се открити починиоци овог злочина, признаје, више не верујe.
"Еулекс је био преузео истрагу па су је убрзо после тога прекинули са образложењем мом тати да немају сведока, да ми, ако имамо неке доступне сведоке, да их ми доставимо. То је немогуће. Године су прошле, надамо се бољем", поручује.
Брат од стрица повређене Драгане Србљак, Миљан каже да је тај догађај у потпуности променио животе свих Срба у Гораждевцу.
"Наш живот пре тог трагичног догађаја и сада није исти. Од тога дана па до дана данашњег сви нас се сете онда када дође тај кобни 13. август. Али, ето, хвала Богу, организујемо турнир у име погинулих другова, у име свега тога што се лоше десило. На тај начин се окупљамо и подсећамо да су они још живи и да су међу нама", каже Србљак.
Ни он не очекује правду за оно што се догодило пре 21. годину.
"Не, неће је никада ни бити. Углавном се зна, вероватно и ко је и шта је, али оставља се под кревет. На нама је да осуђујемо, на њима је да ћуте, а ми свакако жалимо што се све то десило. Нисмо оптимисти да ће правда тријумфовати. Свима нам је све јасно", истиче Србљак.
Миодраг Стевановић, школски друг погинулог Ивана Јововића и рањеног Ђорђа Угреновића ситуацију у Гораждевцу после злочина на Бистрици описује са две речи – неизвесност и страх.
"Људи нису знали више да ли да живе, да ли да одлазе. Много времена је требало да прође, да се све то мало слегне. Никако не може се заборавити, то нема говора. Овај турнир говори о томе да баш напротив, а ово је друга година како га организујемо и надамо се да ће живети дуго, да ћемо успети да буде већи и већи, да долази све више екипа, а све у знак сећања на настрадале. У спомен, част и славу њихову", каже Стевановић.
Поручује да злочин у Гораждевцу никада не сме да се заборави.
"Никако не смемо да заборавимо тај злочин. Србија не сме да заборави, а знамо, Бог прашта, он је једини свемогућ да прашта. Готово да нема дана да ми не прође та тема кроз главу. Турнир је само један начин да се одужимо колико можемо јер имамо обавезу према тим жртвама. И надамо се да се тако нешто никада не понови. Никоме, никоме на свету", поручује Стевановић.
Донедавни председник Привременог органа за Пећки округ Милош Димитријевић каже да се пре 21. годину одиграо трагичан догађај, али да је за Србе тешка ситуација и данас.
"Нажалост, речено је било да ће да се преврне сваки камен, да се нађу починиоци, а после пар година су обуставили истрагу. Трагично је што ти починиоци нису пронађени. Сваке године нам је све теже, мање је народа, мање људи који живе овде на простору Косова и Метохије, поготово у Гораждевцу, у овој српској средини. Свака година је тежа како за родитеље, за њихову родбину, тако и за нас мештане и грађане који живимо овде на овим просторима. Са једном великом тугом и жалости сећамо се на Ивана и Панта и овај турнир се одржава поводом њиховог убиства, смрти недужне деце", наглашава Димитријевић.
Канцеларија за КиМ: Гораждевац неизбрисива мрља на образу међународних мисија
Канцеларија за Косово и Метохију је саопштила да је злочин у Гораждевцу почињен пре 21 годину, остаје неизбрисива мрља на образу међународних мисија чији је основни задатак био успостављање владавине права и закона на послератном Косову и Метохији.
Тог 13. августа 2003. године, док су се купали у реци Бистрици, рафалима из ватреног оружја, убијено је двоје, а рањено четворо српске деце - животе су изгубили Пантелија Дакић (12) и Иван Јововић (19), а тешко су рањени Марко Богићевић (12), Драгана Србљак (13), Богдан Букумирић (14) и Ђорђе Угреновић (20).
Канцеларија подвлачи да је чињеница да 21 годину тај "монструозни терористички акт" није добио судски епилог, а да је затварањем истраге о страдању српске деце, али и многих других наших сународника на Косову и Метохији, учињен грех против човечности, и да је демократски свет , без стида, капитулирао пред идеологијом мржње и тероризмом.
"За нама је више од две деценије туговања за настрадалом српском децом у Гораждевцу и исто толико година узалудног очекивања и наде да ће тај злочин бити расветљен, а злочинци приведени правди", наводи се у саопштењу.
Истиче се да су деца која су убијена и рањена док су се купала у Бистрици симбол страдања српског народа на Косову и Метохији, у годинама након доласка међународних снага у нашу јужну покрајину.
"Они су уједно и жртве сулуде идеологије мржње, која је усмерена према читавом српском народу, његовом трајању, историји и култури на територији Косова и Метохије и нажалост та идеологија до данас није напуштена и има бројне присталице и политичке спонзоре у Приштини. Починиоци овог злочина, као и убице жетелаца у Старом Грацку, породице Столић у Обилићу и путника аутобуса "Ниш експреса" код Подујева морају бити кажњени у име правде, али и као доказ да време идеологија мржње и зла мора остати заувек за нама", наглашава Канцеларија.
Истиче се да упркос трагичном губитку и свакодневним притисцима, Срби у Гораждевцу опстају на својој земљи, чувајући гробове своје настрадале деце и предака и траг српског постојања у Метохији.
"Држава Србија ће наставити да им помаже свим расположивим средствима да опстану на својим огњиштима и да очувају српско име, које на косметској земљи, у континуитету постоји вековима, што нико избрисати не може", наводи се у саопштењу Канцеларије.
