"Јастребови" Викторије Нуланд круже око Србије: Да ли би требало да се забринемо?

Узалуд је Џефри Сакс славио одлазак у пензију подсекретарке за политичка питања САД Викторије Нуланд, а то ових дана на својој кожи најбоље осећа Србија.

Чак троје нових људи америчке администрације на овом подручју, повезано је са Нуладовом или са њеним злослутним наслеђем.

Ничим изазвана, Србија се недавно нашла у објави помоћника државног секретара за енергетику америчког Стејт департмента Џефрија Пајата који се огласио проводом пројекта "Јадар".

Овај некадашњи амбасадор САД у Украјини широј јавности постао је познат након разговора са Нуландовом о смени власти у Украјини 2014.

Том приликом је Нуландова, која је тада у администрацији САД била задужена и за односе са ЕУ, "дипломатски" поручила "ј...ш ЕУ", на шта је амбасадор одговорио: "Баш тако."

Други сарадник Нуландове, њен извршни помоћник, који стиже из Вашингтона на Балкан је Александар Касаноф, који ће заменити Габријела Ескобара.

И он је "искуство" стекао у Украјини током Мајдана 2014, такође у америчкој амбасади у Кијеву.

Да се Вашингтон озбиљно намерачио да ојача свој утицај на Балкану потврдило је и треће именовање – Луис Кришок долази на место заменика високог представника у БиХ. Овај званичник Стејт департмента радио је у Украјини, Србији, БиХ, па и у Приштини.

Наш избор

Персона нон грата: Ко је нови Американац у БиХ задужен за Брчко?

У нашој земљи од 2003. до 2004. боравио је како би "ширио људска права и демократију"."Кришок је био кључан у процесу обрачунавања са Србијом због своје прошлости", наводи се у публикацији америчког министарства спољних послова.

Да ли је долазак ових оперативаца само случајност или би требало да се забринемо?

То што се људи Викторије Нуланд именују на простору Западног Балкана треба да буде алармантно, оцењује Стеван Гајић са Института за европске студије за РТ Балкан и напомиње да узрок лежи у питању НАТО-а.

"Они Србију виде као земљу чији војно-индустријски комплекс треба искористити, иако га већ користе, али вероватно то желе још директније и непосредније за ратове у Украјини, на Блиском истоку, а могуће и на Пацифику", сматра Гајић.

Циљ је, каже, Србе укинути као било какав геополитички фактор, јер Србија за НАТО представља реметилачки фактор.

"Могу да имају и владу и председника који суштински испуњавају њихове интересе али је проблем било која врста Србије, било која врста независности. Посебно мислим да је то важно у светлу ови протеста, јер се видело да је народ спреман да пружи отпор", сматра Гајић.

Проблем за НАТО је што на Балкану имају две државе које нису чланице НАТО-а, а то су Србија и Босна и Херцеговина, указује наш саговорник.

"Кључ за решавање свега тога је Србија и требало би да будемо забринути јер се наша војска само козметички наоружава, док се озбиљно наоружавају Хрватска и Бугарска", каже Гајић.

Упозорава да је једино остала физичка окупација Србије и тај план се, напомиње, већ дуго разрађује.

Да ова теза није наивна довољно је подсетити да је супруг Нуладнове Роберт Кејган, неоконзервативни гуру и "добошар" ирачког рата. 

"Једина нада за опстанак либерализма код куће и у свету је очување светског поретка заснованог на либерализму, а САД су једина сила способна да такав поредак одржи", сматра Кејган у тексту у којем тврди да су Американци суперсила и да морају да прихвате своју глобалну улогу.

Гајић у одговору на питање да ли ће се нешто променити након председничких избора упозорава да људи у Стејт департменту много дуже трају од људи у председничкој администрацији.

"Зато немамо никакве гаранције да ће нешто радикално да се промени. Можемо само да се надамо", закључује наш саговорник.

Уколико избори у Америци буду иоле коректно спроведени, можемо да очекујемо извесно олакшање по питању односа према Србији, сматра публициста и спољно-политички аналитичар Срђа Трифковић.

Колонијални поход Запада на Балкан: Како угушити тврдоглаве Србе и одвојити их од Русије

"Трамп није склон да види Балкан или источну Европу као примарну зону америчких државних интереса", каже Трифковић за РТ Балкан.

Напомиње да амерички медији припремају терен за успех Камале Харис у анкетама, без обзира на реалну ситуацију.

"Већ имају толико испробаних метода са жетвама гласова, са десетинама хиљада који се пројављују за једног кандидата у ситним сатима, а апарат принуде зна да буде бескрупулозан у гушењу било каквих протеста", каже Трифковић.

Због свега наведеног, веровати у легитимност и легалност америчких избора у овом тренутку је на нивоу "банана републике" из централне Америке.