Србија и Балкан
Ђаци Србије опет испод европског просека у креативном мишљењу: Нису само они криви
Имамо изузетно паметну децу, али је њима у школи досадно. Професори се не труде да их заинтересују и учине предавања интересантним, да их покрену", истиче психолог Мерица Буј Бјелорлић
Ученици из Србије су испод просека у креативном мишљењу, са резултатом од 29 остварених поена од могућих 60, и четири бода мање од просечних 33, према стандардима Организације за економску сарадњу и развој држава (ОЕЦД).
Ово показује извештај последњег ПИСА истраживања 2022. године, који је прошле недеље објавио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, преносе "Вечерње новости".
Испитивање креативног мишљења нема за циљ да издвоји изузетне појединце, већ да опише у којој мери су ђаци способни да креативно мисле, траже и износе идеје, повезују чињенице и знање из различитих предмета.
ПИСА тест за процену креативног мишљења имао је задатке из четири различите контекстуалне области - писано и визуелно истраживање, решавање друштвених проблема и научних проблема. Резултати показују да су ученици генерално, на нивоу целог ПИСА 2022. узорка, најуспешнији у домену писаног изражавања, а најмање успешни у визуелном изражавању и решавању научних проблема.
"Све док у нашим школама буде основни начин рада екс катедра, односно да наставник дође, испредаје лекцију и тражи од ученика да је понови следећи час научену напамет, резултати ће бити лоши", каже Мерица Буј Бјелорлић, директор ОШ "Олга Петров" и школски психолог за "Вечерње новости".
Додаје да ће јој колеге вероватно замерити јер мало је оних, како каже, који желе нешто ново да уведу да дају деци да нешто истраже и припреме за следећи час, да напишу есеј или организују квиз за проверу знања.
На завршном тесту највише проблема је са разумевањем прочитаног, јер "ништа не читају". Поставља се питање зашто професори не раде на томе? Све се свело на оцену, која никада није било мерило знања. Имамо никад више одличних ученика и вуковаца, али никад мање знања.
Тест из креативног мишљења је имао шест нивоа знања, док се седми ниво односио на ученике чији су резултати испод нивоа 1.
Према објављеним резултатима, 12,4 одсто наших ученика било је на нивоу 1 и 0,6 одсто ниже од тога, док је у ОЕЦД земљама тај проценат износи 6,5 одсто на нивоу 1 и 0,4 испод њега.
Око 65 одсто ђака из Србије је достигло основни трећи ниво креативног мишљења, што је статистички значајно мање у поређењу са просечним резултатом у земљама чланицама ОЕЦД-а (78,3 одсто).
Најбоља постигнућа из креативног мишљења имало је 17,4 одсто српских школараца, што значи да су постигли ниво 5 или 6 на ПИСА тесту. И то је мање у односу на проценат ученика из ОЕЦС земаља који износи 27 одсто.
Како се објашњава у извештају, на овим нивоима ђаци су "способни да стварају, вреднују и унапреде креативне идеје у различитим и комплексним задацима, укључујући апстрактне задатке који садрже дизајниране или ограничене, односно непознате сценарије који захтевају креативна решења научних и друштвених проблема". У свакој трећој земљи које су учествовале у истраживању креативног мишљења више од четвртине ученика достигло је ниво креативности 5 или 6.
"Имамо изузетно паметну децу, али је њима у школи досадно. Професори се не труде да их заинтересују и учине предавања интересантним, да их покрену", истиче Бјелогрлић.
Додаје да су ђаци уморни, имају по 33-35 часова недељно.
"Замислите одраслог човека да седи шест-седам часова и буде концентрисан свих 45 минута на нешто што је сувопарно и незанимљиво. Не можемо за све да кривимо децу, професори морају да се мењају. Морају да их мотивишу, дати им прилику да питају. Није то више ни питање плата, које сада нису мале, а најављује се ново повећање. Т је питање заинтересованости за рад. Рецимо, у нашој школи имамо пет паметних табли које колеге ретко користе, морају да се мењају", истиче психолог.
Најуспешнији ученици у креативном мишљењу нису нужно били најбољи у три главна ПИСА домена - математика, читање и наука. Другим речима, 16 одсто ученика који постижу највише постигнуће из математике, то успевају и у креативном мишљењу, док на нивоу ОЕЦД земаља већи број петнаестогодишњака задржава ово високо постигнуће у два домена. Још већа варијабилност присутна је у доменима читалачке и научне писмености. У Србији, највише нивое постигнућа истовремено, у овим доменима и креативно мишљењу постиже само осам, односно 10 одсто ученика, док је на нивоу ОЕЦД земаља то случај са 17 процената ђака.
Готово у свим земљама, просечан резултат девојлица је био бољи од истог успеха дечака, изузев у Чилеу, Мексику и Перуу.
Девојчице из Србије постигле су у просеку 30 поена, а дечаци 27, а разлика је статистички значајна. Статистика показује да је знатно више дечака него девојчица на прва два нивоа, а девојчице предњаче на вишим, четвртом и петом.
У Србији је постигнуће 5. и 6. нивоа остварило 20 одсто девојчица и 15 одсто дечака.
