Србија и Балкан
Батут: У Србији нема регистрованих случајева мајмунских богиња, надзор на снази
Из Батута су напоменули да је надзор над мпокс вирусом успостављен 2022. године и да је непрекидно на снази, а да од тада није било регистрованих случајева у Србији
На територији Србије нема регистрованих случајева мајмунских богиња, односно мпокс вируса, а надзор је на снази непрекидно од 2022. године, саопштили су данас из Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
"Надзор над мпокс у нашој земљи спроводи се од 2022. године, у складу са стручно методолошким упутством, са циљем да се брзо идентификују случајеви, кластери (груписање оболелих) и извор инфекције како би се обезбедило оптимално лечење, изолација случајева, идентификовање контаката и њихов надзор, као и у циљу примене мера за спречавање и сузбијање инфекције. Тестирање присуства вируса мајмунских богиња врши се пи-си-ар методом, а у нашој земљи обавља се у Националној референтној лабораторији за арбовирусе и хеморагичне грознице Института за вирусологију, вакцине и серуме Торлак, у складу са стручно методолошким упутством", наводе из Батута.
Који су симптоми?
Објаснили су да симптоми мпокс вируса обично укључују повишену телесну температуру, интензивну главобољу, болове у мишићима, бол у леђима, слабост, мањак енергије, отечене лимфне жлезде, најчешће на врату, у пазуху и/или у препонама и кожни осип или лезије на кожи.
"Осип обично почиње у року од једног до три дана од почетка повишене телесне температуре и може бити концентрисан на лицу, длановима и табанима. Многи пацијенти имају атипични осип који почиње у гениталној или перианалној области, на устима, и може се појавити у различитим фазама развоја. Чак и једна или две лезије на кожи могу да указују на инфекцију вирусом мпокс. Симптоми могу нестати сами од себе за две до четири недеље", додали су.
Из Батута такође указују да лезије коже могу бити малобројне или се пак појављују у великом броју, као и да могу бити веома болне или праћене сврабом.
Ране у устима или отечене лимфне жлезде могу отежати узимање хране или пића што доводи до дехидрације или неадекватне исхране, а неки људи морају бити хоспитализовани да би се ублажио бол или спречиле компликације (секундарне бактеријске инфекције, упала плућа, сепса, запаљење мозга и инфекције рожњаче са могућим губитком вида) које се могу појавити.
"Главна стратегија превенције мпокс је подизање свести о факторима ризика и едукација људи о мерама које се могу предузети у циљу смањења изложености вирусу. Смањење ризика од преношења вируса са човека на човека и контрола појаве епидемије подстиче се кроз епидемиолошки надзор и брзу идентификацију нових случајева оболевања", наводе из Батута.
Мере заштите
Напомињу да је важна мера сузбијања инфекције изолација заражених пацијената, било у здравственим установама или кућним условима, а да је потребно да изолација траје до повлачења свих кожних лезија.
О корони
На питање о присуству короне у Србији и да ли се повећава број пацијената са тешком клиничком сликом, из Батута су за Танјуг казали да је ове године летњи талас ковида-19 у целој Европи почео неколико недеља раније него прошле, али за сада има исте све остале карактеристике (тренд пораста, број оболелих, хоспитализованих и умрлих особа).
"Већина оболелих има благу до средње тешку клиничку слику болести која не захтева болничко лечење, већ се успешно лечи код куће уз мировање и симптоматску терапију. У протеклој недељи је урађено 3.094 тестова и добијено је 1.040 позитивних налаза", навео је Батут.
