Србија и Балкан
Текст у "Џерузалем посту": Немачка се није покајала због злочина над Србима
"До данас, међутим, на Балкану не постоји осећај да је Немачка икада изразила кајање или жаљење због злочина почињених над Србима", истичу Зуроф и Николић у тексту
Израелски историчар и директор Центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф и почасни конзул Србије у Бер Шеви Александар Николић истакли су у ауторском тексту за "Џерузаелм пост" да је, када је реч о резолуцији о Сребреници, коју је у мају усвојила Генерална скупштина УН, а коју није подржала већина чланица, један од аспеката који изазива највише огорчења чињеница да је предлагач и један од спонзора резолуције Немачка.
Зуроф и Николић наводе да мало људи изван бивше Југославије зна за суровост нацистичких злочина над Србима у Другом светском рату и да је бруталност нациста била очигледна од првог дана инвазије на Југославију у априлу 1941. године, када је бомбардован Београд и када је изгорела Народна библиотека са драгоценом колекцијом књига од којих су неке датирале из 12. века.
Након тога су на територијама под немачком окупацијом изграђени концентрациони логори где су хиљаде недужних Срба страдале, а уследиле су и масовне одмазде према цивилном становништву које су биле много драстичније од оних у другим окупираним земљама, пишу Зуроф и Николић.
Истичу да су у неким случајевима егзекуције вршене и над децом и да је за једног немачког војника убијано по 100 цивила, а за рањеног 50, као и да се на најмрачнији пример егзекуција догодио у Крагујевцу 1941., када су стрељани ученици.
У тексту се наглашава да су савезници нацистичке Немачке, од којих су најозлоглашенији били усташе, у анектираним деловима Југославије такође чинили ужасне злочине над српским цивилима.
Зуроф и Николић указују да су хрватске усташе покренуле геноциду кампању над Србима, током које су Срби масовно клани у селима и логорима широм Независне Државе Хрватске и да је чак немачки војни изасланик у Загребу, Едмунд Глаизе фон Хорстенау, критиковао ужасне усташке злочине.
Нацистичка Немачка сносила је потпуну одговорност за та злодела, јер не само да је створила предуслове за њих, већ је и формирала Независну државу Хрватску (НДХ), истиче се у тексту.
Аутори наводе да је шеф спољнополитичког комитета немачког Бундестага, Михаел Рот, негативне реакције Београда на доношење резолуције о Сребреници назвао "срамним и разочаравајућим" и оценио да је предлагање сличне резолуције о Јасеновцу "покушај одвраћања пажње" и да "поента није у томе да неки упиру прстом у друге".
"Иако је јасно шта је Рот хтео да каже, потпуно одсуство елементарног изражавања жаљења и кајања је неприхватљиво", наглашава се у тексту.
Зуроф и Николић указују да је реч о одсуству било каквог обзира према судбини жртава од Немачке, која, како се истиче, сноси пуну одговорност и за Јасеновац.
"До данас, међутим, на Балкану не постоји осећај да је Немачка икада изразила кајање или жаљење због злочина почињених над Србима", истичу Зуроф и Николић у тексту и оцењују одају да се Немачка, уместо тога, из политичких разлога често стављала на страну оних који су деловали на штету Србије.
Зуроф и Николић додају да је Немачка свакако једна од централних земаља ЕУ, да је међу најзначајнијим инвеститорима и спољнотрговинским партнерима Србије и да би управо због тога било сасвим природно очекивати изражавање историјске одговорности према српском народу и пијетета према његовим жртвама.
