Пројекат Јадар у фокусу западних медија: Каква је улога Русије?

Западни мејнстрим медији анализирају ових дана протесте у Србији против "Рио Тинта" и, тим поводом, позиционирање Србије у односу на Запад и Русију које остаје без уверљивог објашњења уочених противречности.

"Политико" и "Њујорк тајмс" са само даном размака пишу о амбивалентној позицији Београда који, како наводе, истовремено прихвата савезништво и стратешко партнерство са Западом око пројекта ископавања литијума, али и оптужује исте партнере да стоје иза "обојене револуције" и покушаја да народно незадовољство због литијума буде параван за државни удар.

Покушај председника Србије Александра Вучића да постане омиљени балкански лидер у Бриселу обија му се о главу, пише "Политико". 

"Вучић је успео да закључи договор о снабдевању Европске уније литијумом који јој је потребан за напајање електричних возила. Али, чинећи то, он је поново пробудио масовни покрет против великог рударског пројекта који су благословили и Брисел и Берлин. Уплашен, он је оптужио демонстранте који су се 10. августа окупили у десетинама хиљада за заверу да га свргну", наводи овај медиј.

У тексту се подсећа да је председник Србије изјавио да је упозорење о могућем државном удару засновано на информацијама добијеним од Русије. 

"Политико" износи ставове неколико активиста из различитих еколошких удружења који се противе рударењу литијума, уз хронологију деловања компаније "Рио Тинто" у Србији и констатацију да, иако је пројекат стопиран 2022. због великих протеста, "тврди националиста никада није одустао од пројекта". При чему је "ЕУ рачунала на њега да ће га спровести".   

Посебна пажња посвећена је Москви, па се у склопу тога цитира, како је представљен, "стручњак за односе Србије и Русије" Александар Ђокић, који каже да "Москва радо подржава Вучићеве тврдње о пучу, без обзира на то какав договор са Западом склопи – укључујући и дозволу да користи своју омиљену етикету 'обојене револуције' за делегитимизацију протеста против Јадра".

Наш избор

Како су прозападни НВО активисти преузели организацију протеста против "Рио Тинта"?

То је иронично, с обзиром на то да се демонстранти против рудника литијума окупљају против пројекта који Запад заиста жели, пише "Политико". 

Исто је тако "иронично", треба додати, и да Москва "разбија" протесте против литијума заједно са Вучићем, држећи, по тој (наопакој) логици, страну Западу и Европској унији којима је веома стало до рударења у Србији.

И "Њујорк тајмс" наводи да је пројекат који су подржале Сједињене Америчке Државе и Европска унија, којој је очајнички потребан литијум да би испунила своје климатске циљеве, изазвао талас незадовољства јавности у Србији.

Уз констатацију да Европа има доста литијума и више од 20 пројеката везаних за њега у различитим фазама од којих је онај у Србији један од највећих, лист истиче да је "предложени рудник... постао и прокси бојно поље у напорима Запада да извуче земљу из орбита Русије, њеног традиционалног савезника, и Кине".

Позивајући се на мишљење "неких дипломата и аналитичара", амерички медиј тврди да "Москва подстиче немире око питања рудника", али и да је Вучић изјавио да му је из Русије речено да Запад оркестрира протесте јер жели да га свргне.

Очекивано, у тексту није пропуштена прилика да се нагласи да Русију подржавају "тврдокорни националисти", као и да су на протестима учествовали припадници "Народне патроле", "ултранационалистичке групе повезане са Москвом... познате по ширењу хорор прича о планираном руднику литијума". За разлику од њих, "левичари и проевропски оријентисани људи", који су се такође придружили протестима, имају притужбе против владе, како се наводи.

"Господин Вучић, узнемирен обимом и интензитетом јавног беса, такође је кренуо у изазивање страха, тврдећи да су протесте водили 'анархисти, марксисти и скривени фашисти'. Праве вође, међутим, били су људи попут Небојше Петковића, мештана из Горњих Недељица и активисте који је отпутовао у Београд да помогне у организацији демонстрација у суботу, 10. августа, које су привукле десетине хиљада људи", уверава "Њујорк тајмс", не успевајући да објасни зашто би Москва упозорила Београд на опасност од протеста ако сама стоји иза њих, као што се тврди у тексту. Или је пак реч о опробаној стратегији "држ'те лопова"?