"Мене је смрт већ одређена. (...) Мислите да ћете тако што ћете ме убити решити све проблеме. Нећете! Тако ми Алаха узвишеног, стотине ће се појавити оваквих као ја".
Овим застрашујућим речима у видео поруци која је данима кружила сајбер простором, Сенад Рамовић Бецан, вехабија из Новог Пазара који је ликвидиран у ноћи између суботе и недеље у селу Хотово, у оружаном обрачуну са припадницима полицијске специјалне антитерористичке јединице Србије, опростио се од овог света.
Да ли ће се, заиста у Рашкој области, односно у Санџаку, после смрти Рамовића, за којим је била расписана потрага после напада Милоша Жујовића на жандарма испред амбасаде Израела у Београду, крајем јуна ове године, појавити "стотине онаквих какав је био он" и колика је тренутна снага вехабистичког покрета у овом делу Србије?
Пре нешто више од 17 година, у пролеће 2007. када је на планини Нинаји између Новог Пазара и Сјенице откривен камп за обуку вехабија, број припадника овог екстремног верског покрета у Санџаку процењиван је на око 1.000. На Нинаји је тада, и месец дана касније у селу Трнава на обронцима планина Рогозне, ухапшено 14 вехабија, међу њима и Сенад Рамовић Бецан, осуђени су на затворске казне, а Исмаил Прентић је убијен пошто је на српске жандарме из куће у којој су он и Рамовић били опкољени бацио бомбу и пуцао из аутоматске пушке.
Од тада, мало је било вести о деловању вехабија у овом крају Србије.
Углавном су се сводиле на боравке вехабија из Србије на ратишту у Сирији, на појединачна хапшења или обрачуне, у последње време и за боравак вехабија, нарочито из Босне и Херцеговине на ратишту у Украјини. Вехабије у Србији повукли су се у илегалу, почели су да се окупљају по кућама где су формирали месџиде, места за молитву, који ће постати места регуртовања нових вехабија и касније бораца за Сирију.
Џевад Галијашевић, политички аналитичар из Босне и Херцеговине и стручњак за безбедност и тероризам, у разговору за РТ Балкан каже да то што су вехабије углавном нестали са јавне сцене у Србији никако не значи да је тај покрет и нестао, у ствари, само је дошло до промене начина деловања.
"У овом моменту се говори о најмање 50 присталица Рамовића на подручју села, у крају у коме је и ликвидиран, као дела његове верске заједнице. Међутим, данашња подршка радикалном исламизму није оријентисана само на Санџак. Из Санџака се она ширила и према Београду, прво према Земун Пољу, где имају снажне упоришне базе. Они су се оријентисали и на деловање према православним хришћанима па смо видели људе који су директно утицали на индоктринацију и конвертитство појединих људи у Србији чиме је вехабијски покрет добио и прве конвертите на Балкану", каже Галијашевић.
По речима нашег саговорника "вехабије на овом, ширем подручју су једно", а "оцена вехабијске снаге увек се мери из БиХ, где се број присталица овог покрета процењује на око 100.000".
"Када имате 100.000 људи који припадају тој верској идеји, тој политичкој пракси, онда је јасно да су они безбедносни феномен а да друштво није учинило довољно у суочавању са том верском идеологијом", речи су Галијашевића.
"А кад кажем друштво, првенство мислим на верске заједнице. Оне су морале разоружати те насилне интерпретације вере и одузети им право на промоцију и представљање ислама. Верске заједнице нису отвориле ту тему, шта у ствари јесте наш ислам после Османског царства, шта у ствари јесте наш ханефијски правац коме припадамо и на који начин се манифестује наша оданост свевишњем Богу. Дакле, ако је то у рукама Бецана онда... Бецан је насилник, нису ту само Нинаја и Трнава, него и претње Зукорлићу, пре три године обрачун са Адисом Мурићем у центру Новог Пазара...", каже Галијашевић.
Овај аналитичар и стручњак за тероризам сматра и да овакво деловање, изјаве Рамовића, најаве шта ће радити, начин на који се приступа вехабизму, могу бити правилно схваћени ако се то разуме као стварни безбедносни проблем.
"Али, ако ћете тражити људске елементе и бринути о томе, представљати Бецана или радикалне исламисте из угла како су то радили неки новинари по БиХ, или како је Јасмила Жбанић снимила филм о једној вехабијској љубави онда су то бесмислице, промоције вехабизма", каже Галијашевић.
Наш саговорник је уверен да је оно што је вехабизам дао овим просторима – "насиље, смрт, једна крвава агенда и једна злоупотреба ислама".
"Вехабијски покрет је, у ствари, инструмент геополитике Запада и ако смо их могли видети у Сирији и Ираку, у Либији како организовано долазе из наших земаља, са Балкана, при чему их око 500 оде из Босне и Херцеговине, више десетина из самог Санџака, онда је јасно да су они сада на неком другом ратишту. Они су данас у Украјини. Пошто су они геополитички инструмент Запада, Запад користи ову врсту радикалног ислама за своје политичке интересе", каже Галијашевић.
По његовим речима, "припадници овог покрета сада су подржани од западних обавештајних служби у Босни и Херцеговини, у Санџаку, на Косову, кроз разне видове невладиних организација, паралелних верских заједница, неких лажних верских објеката у којима се обављају молитве".
"Зато, када их не видимо, не значи да их нема. А, не видимо ни деловање Ал Каиде, не видимо ни деловање Исламске државе... Не видимо сада терористичке акције које спроводе на Блиском истоку, видимо терористичке акције које спроводе радикални исламисти на подручју Русије или у вези са ратом у Украјини. Значи да је Запад свој ресурс радикалног исламизма и тероризма одвео са собом на фронт који је у овом моменту за њих најважнији, дакле, покушај дестабилизације Русије", речи су Галијашевића.
Управо због овога, наставља Галијашевић, и партнери Русије, и земље које не следе политику Запада, под директним су ударом. Зато се у Србији и дешавају овакве терористичке акције.
"Зато је Жујовић покушао да убије жандарма, зато Бецан бежи и пуца на полицију, зато трају притисци на Републику Српску, зато се притискају Срби у Црној Гори. Све то је неодвојиво од геополитике и притисака Запада. Ислам, односно, његова јавна интерпретација, киднапован је од стране Запада. Није Бецаново, нити других вехабија најјаче оружје пиштољ из кога пуцају на полицију. Њихово најјаче оружје је поседовање ислама, јавно представљање ислама, деловање у име ислама – зато их Запад и користи. Он ислам представља насилним, он му вишеструко користи. Они сукобљавају ислам и православље, они сукобљавају Бошњаке и Србе, Босну и Херцеговину са Србијом, односно Бошњаке у БиХ са РС. Запад на овај начин, радикализацијом, остварује вишеструке циљеве и онда ове верске фанатике у име некаквих измишљених верских циљева одведе на украјинско ратиште," мишљење је Галијашевића који додаје да је у овом тренутку из БиХ на украјинској страни на фронту више од 230 људи.
Што се тиче финансирања вехабистичког покрета у Србији, Галијашевић каже да токови иду преко НВО сектора, преко лажних хуманитарних организација прво западних којима одговара неред на овим просторима.
"Кључни носиоци финансирања су из Катара и Турске, а обавештајна подршка долази из Велике Британије. Вехабизам је инструмент који су изградили Британци а данас га користе Сједињене Државе. Финансирање и све акције које дестабилизују Србију, регион, иду преко невладиног сектора, кроз те продужене руке обавештајних центара са Запада", закључује Галијашевић.