Од укупно 130-оро деце која су на екскурзији била смештена у хотелу Гранд у Крупњу, њих 78 је пријавило различите стомачне тегобе - мучнину, гађење, повраћање, после чега је педесетак малишана хоспитализовано.
Док се чекају резултати анализа узорака узетих током епидемиолошки надзора коју је урадио Завод за јавно здравље Шабац, специјалиста хигијене др Игор Драгичевић наводи да су по добијању пријаве о тегобама деце 18. августа надлежни епидемиолог и екипа Завода за јавно здравље заједно са санитарном инспекцијом отишли на лице места.
"Извршене су све потребне мере које се примењују у оваквим ситуацијама - епидемиолошку анкету са свим подацима и околностима, узети су сви узорци које је било могуће узети, проверене су санитарне књижице запослених и наложен ванредни санитарни преглед, а узети су и брисеви, као и узорци воде - пошто тренутно на терену Крупња постоји проблем са рестрикцијама воде, проверавали смо и флаширану воду и воду из водовода, као и њихов алтернативни бунар", навео је Драгичевић.
Додао је да је праћено стање оних који су отпуштени са лечења, а да тренутно нема хоспитализоване деце.
Део деце је у међувремену напустио хотел, а деца која су остала наставила су уобичајене активности.
Бурек и сладолед на списку проблематичних намирница
Инфектолог Саша Божовић за Танјуг је испричала да су месо, млеко, нарочито непастеризовано, јаја, неопрано воће и поврће, као и сокови од њих, па и сирово брашно, намирнице које лети најчешће доводе до тровања храном.
Такође је и мајонез чест узрочник тровања, упозорава.
"Лети најчешће имамо тровања сладоледом, као и тровање на неким слављима ако су у питању свадбе, па су то неке кремасте торте од јаја или, рецимо, врло често имамо и тровање буреком, без обзира да ли је у питању сир или месо", навела је Божовић.
Она је нагласила да код неких бактеријских инфекција, односно тровања храном, период инкубације, односно период од конзумације хране до појаве првих симптома, буде врло кратак, по неколико сати.
Према њеним речима, када дође до породичне епидемије за кратко време, чест кривац су микроорганизми који се брзо преносе, те да се узрок тровања храном утврђује на основу анализе столице оболелих.
"Клиничка слика оболелих са стомачним тегобама, било да је реч о вирусима или бактеријама, не разликује се много. Симптоми су увек мучнина, повраћање, болови у стомаку, дијареја, некада са температуром, а некада без ње", објаснила је она.
Докторка је истакла и да начин преношења стомачних инфекција може бити различит - путем воде - када је реч о хидричним епидемијама и када оболи велики број људи, затим путем заражене хране, прљавих руку или предмета које су додирнуле оболеле особе.
"Често смо имали инфекције где кухињско особље може бити клицоноша. Они могу да немају никаквих тегоба, а могу да преносе различите бактерије, између осталог и салмонелу. Зато су битни санитарни прегледи", нагласила је Божовић.
Према њеним речима, терапија је најчешће рехидратација - надокнађивање течности јер се доста губи повраћањем и дијарејом, док се антибиотици избегавају, осим код јако тешких клиничких слика оболелих, као и ако је реч о особама које имају и неке друге болести.
Антибиотици се укључују ако је реч о бактеријској инфекцији, а то се утврђује лабораторијским анализама.
Генерално, тровање храном, какао наглашава, пролази без компликација у већини случајева.