Бечки "Стандард": Потражња за литијумом у ЕУ ће до 2030. порасти за 12 пута

Европска унија је скоро у потпуности зависна од увоза литијума, који је неопходан за оно што се назива "зеленом енергетском транзицијом", а према подацима Европске комисије очекује се да ће потражња за литијумом у Унији порасти за 12 пута до 2030, што ће повећати и његову цену, пише бечки "Стандард".

Како се наводи, европска налазишта литијума, укључујући оно у Србији, треба да омогуће ЕУ независност у снабдевању литијумом у будућности и тако унапреди енергетску транзицију.

Лист додаје да није само у Србији дошло до отпора становништва према новим рударским пројектима, већ је сличан пројекат више пута у последњих неколико година био одложен и у Аустрији, и поставља питање да ли би планирана енергетска транзиција ЕУ могла да пропадне због препрека за ископавање литијума.

Стручњак за рударство на Рударско-металуршком универзитету у Леобену, Михаел Тост, рекао је за "Стандард" да је у последњих неколико деценија Европа смањила рударство из економских разлога и препустила ископавање земљама у којима је то јефтиније.

То укључује Аргентину, Чиле, Кину и Аргентину, које сада заједно производе више од 95 одсто светске количине литијума неопходног за производњу електричних аутомобила и батерија.

То је деликатна зависност јер је литијум тренутно неопходан за европску енергетску транзицију, а производњу електричних аутомобила и већине батерија је тренутно тешко замислити без литијума, наводи лист.

Подстакнута производњом батерија и повећањем продаје електричних аутомобила, глобална потражња за литијумом се утростручила од 2017. до 2022. године, показују подаци Међународне агенције за енергију.

Према подацима ЕК, очекује да ће потражња за литијумом у ЕУ порасти 12 пута до 2030. године, због чега би могло да дође до повећања цене, наводи се у тексту.

Због геополитичких тензија које утичу на глобална тржишта сировина, циљ ЕУ је да се рударство врати у Европу, као и да континент до 2030. буде способан да самостално покрије најмање 10 одсто своје годишње потрошње литијума и преради најмање 40 одсто метала.

"Стандард" наводи да су планови проширења нових рудника литијума у Европи скоро свуда застали.

У Португалу би требало да се ископа довољно литијума за пола милиона аутомобилских батерија годишње, како би се испунио европски циљ, а становници годинама протестују због отварања рудника.

Слична је ситуација и у Србији, где људи недељама излазе на улице против планираног рудника литијума аустралијско-британске компаније "Рио Тинто", а у Аустрији, где се претпоставља да има 30 милиона тона литијумске руде испод Коралпа у Корушкој, рударски пројекат аустралијско-америчке компаније "Јуропиан литијум" годинама није напредовао, пише "Стандард".

У тексту се објашњава да пројекте, осим недостатка друштвеног прихватања, успорава пре свега економска ефикасност и додаје да се не може свако налазиште једнако ефикасно копати.

"Прави се разлика између налазишта првог и трећег реда. Налазишта првог реда су она где се литијум може копати у великим количинама, током дугог временског периода и по ниским трошковима. Такви рудници су и даље економични чак и са ниском ценом литијума од 5.000 евра по тони", наводи Тост.

Рудник Рио Тинто у Србији, на пример, је налазиште првог реда, додаје се у тексту.

Да би рударење било профитабилно у налазиштима другог реда, цена литијума не би требало да падне испод 25.000 евра по тони.

Цена тоне литијум-карбоната је тренутно око 15.000 евра по тони, док је цена прошле године услед превелике понуде пала за 80 одсто.

Немачки НАТО официр о литијуму: ЕУ се игра с ватром, праве Велику Србију

"Налазиште литијума испод Коралпа је депозит од другог до трећег реда", каже Тост и додаје да је то један од разлога зашто је тешко пронаћи инвеститоре за пројекат.

Већина налазишта у ЕУ су налазишта од другог до трећег реда, а њихово рударење је обично повезано са много већим ризиком него са онима првог реда.

У тексту се оцењује да, ипак, друштвено прихватање игра важну улогу.

"У Србији, на пример, становници страхују да би рудник могао да загади земљиште, реке и воду за пиће. Неки пољопривредници око рудника такође страхују од експропријације. А на литијумском пројекту на Коралпи у Аустрији неки људи су такође забринути за снабдевање пијаћом водом ,ако извори пресуше због минирања", додаје се у тексту.

Тост каже да "увек круже гласине и заблуде о рударењу литијума".

"Током рударења нема радиоактивних материја. Погрешна је и идеја да ће, на пример, пејзаж око рудника у западној Србији у крајњој линији подсећати на месечеву кору, јер се ради о подземној рударској операцији у којој се шупљине испод земље попуњавају заосталим материјалом након рударења. Годинама се ради на томе да се рударство учини што невидљивијим. Али, на крају, свака рударска операција има утицај на животну средину", наводи он.

Међутим, неке компаније већ раде на методама за екстракцију литијума на еколошки прихватљивији начин у будућности.

Компанија "Вулкан енерџи", на пример, извлачи литијум из Оберајнграбена пумпањем вруће термалне воде која садржи литијум.

Тамо се литијум копа посебним процесом и топлота се поново користи за грејање или производњу електричне енергије. Компанија наводи да планира да од 2027. године производи довољно литијума за производњу 500.000 електричних аутомобила годишње.

Алтернативе као што су натријум-јонске батерије које не захтевају литијум, такође, би могле постати важније у будућности.

"Натријум-јонске батерије су веома обећавајуће и веома су близу комерцијализације", рекао је за "Стандард" стручњак за батерије на Аустријском институту за технологију Маркус Јан.

Једини недостатак је што густина енергије није тако висока као код литијум-јонских батерија, па са истом величином батерије електрични аутомобили са натријум-јонским батеријама имају краћи домет од оних са литијум-јонским батеријама.

Јан предвиђа да ће литијум наставити да игра доминантну улогу у индустрији батерија најмање наредних пет до 10 година и да ће се користити неколико година дуже, чак и поред обећавајућих алтернатива.

До 2030. године, Европска унија жели да оствари 15 одсто својих потреба за литијумом рециклирањем, а Јан каже да ефикасност рециклаже тренутно није ни приближно тако висока као, на пример, код оловне батерије.

Према његовим речима, проблем је што тренутно не постоји стандардизовани метод рециклаже, јер ни батерије нису стандардизоване.

"Постоји много различитих типова батерија и различитих хемија ћелија. То такође у великој мери смањује ефикасност рециклаже. У будућности мора постати лакше раставити батерије електричних аутомобила од ћелије батерије до целе батерије. Тада је такође могуће повратити 60 до 70 процената литијума и на крају можда тиме уштедети отварање један или два додатна рудника литијума", каже Јан.