"Или ви, или ми", гесло је под којим су пре равно деценију, у већ заборављеном покушају, Албанци са југа Косовске Митровице последњи пут покушали насилно да уклоне барикаде и отворе главни мост на Ибру.
Средином јуна 2014. године, уосталом као и пре и после тога, заменица "ми" односила се на Албанце из јужног дела града, којима је већ две и по деценије циљ да отворе мост, а "ви" су, очигледно, били Срби из Северне Митровице за које је отварање моста и тада и сада било сигуран пут у њихов нестанак и са севера КиМ.
Мада, тада су се појавила и нека интересантна тумачења да су "ми" – Албанци из јужног дела Митровице, а "ви", у ствари, власт у Приштини, па, ако нећете "ви" да отворите мост на Ибру, онда ћемо то урадити "ми".
А хронологија тог последњег, пре овог садашњег Куртијевог, великог, покушаја отварања моста на Ибру текла је овако:
Најпре је средином тог јуна 2014. једне ноћи уклоњена огромна барикада на северној страни моста, постављена у лето 2011. када су специјалци из Приштине покушали да заузму Јариње и Брњак, када је на Брњаку избила пуцњава а колона према Јарињу заустављена код Лепосавића.
Барикада од тона и тона земље, камена, бетона, гвожђа, а био је ту и један контејнер у коме су боравили дежурни мостаџије брзо је уклоњена, мост је кратко време скоро па био отворен. Следећег јутра, очекивано, са југа су преко моста, синхронизовано, у аутомобилима кренули Албанци. Истина не много њих, и не далеко, само до средине моста, али, уз песму, албанске заставе, укључене сирене, подигнута два прста у ваздух у знак победе...
Одговор Срба са северне стране моста био је "Парк мира". На коловоз на северној страни моста изручене су овог пута тоне плодне земље, косовске црнице, у земљу је посађено цвеће, преко стављен травнати тепих, около су постављене клупе, жардињере за руже и мост је тако поново затворен.
Истог дана тадашњи градоначелник Јужне Митровице Агим Бахтири, који је пре десетак дана позвао на протесте "свих заједница да се мост отвори", дао је ултиматум Србима да се "до вечери уклони 'Парк мира'" на главном мосту, иначе "или ви, или ми", ма шта то значило...
"Стрпљењу је коначно дошао крај, ова барикада се мора уклонити ноћас, уколико се не уклони, видећете сутра", запретио је тог дана Бахтири резигнирано обилазећи цвеће засађено на коловозу на северној страни моста.
На истом порталу који је пренео Бахтиријев ултиматум објављена је и вест да је за сутрадан, 22. јуна у 15 сати заказан протест грађана Јужне Митровице под већ поменутим геслом "Или ви, или ми" и то због "деструктивне акције Срба".
Иако је назив протеста био "мало проблематичан", наведено је да се ради о мирном протесту, да је идеја покренута на Фејсбуку, да иза ње стоји мирно грађанство...
Ујутру, 22. јуна, "Парк мира" је освануо на истом месту где је и заноћио. Током ноћи са југа су се повремено чули рафали. На јужној страни моста, већ око 14 сати окупила се већа група грађана на протест "Или ви, или ми". Окупљене је полиција вратила 30-ак метара назад, али се тој групи иза 15 сати прикључила једна већа, која је дошла из правца робне куће, односно из правца шеталишта у јужном делу Косовске Митровице.
Са моста тада је јављено да две спојене групе покушавају да пробију кордон косовске полиције и продру на мост на коме су јаке снаге специјалних јединица Еулекс полиције, а иза њих и америчког КФОР-а под пуном опремом. Иза америчких, убрзо су распоређене и немачке снаге.
Истовремено, на северној страни моста окупили су се Срби који су пратили шта се дешава на другој страни.
Шта се дешава на другој страни у тим тренуцима било је тешко видети од дима који је са југа куљао од запаљених возила, чуле су се само експлозије шок-бомби, повици "УЧК, УЧК", "Адем Јашари" и "Уби Србина", "Митровицу вам не дамо" као и још неки који се нису могли разумети...
Осећао се и јак мирис сузавца.
Убрзо је кордон косовске полиције под каменицама и притиском демонстраната пробијен, али су демонстранте са југа, мало иза средине моста ка северу, испред "Парка мира" зауставили Американци а мост је личио на праву ратну зону. Кордон је први пробио демонстрант го до појаса, огрнут албанском заставом, за њим су кренули и други.
Иза 17 сати демонстранти су са моста потиснути ка југу, једна група ка џамији и кружном току у Јужној Митровици, друга на шеталиште. Ваздух је био пун сузавца, улице су остале прекривене каменицама и патронама шок-бомби и сузавца, остала су и четири запаљена и преврнута возила, од тога једно возило Росу, два Унмика и једно цивилно. Јављено је и да су у сукобима на мосту повређена двојица новинара, 14 припадника тзв. Косовске полиције, 10 грађана, ухапшено је пет особа.
Десет година касније, на месту на коме је 2014. био "Парк мира" даноноћно су возила и патроле италијанских карабињера. Северни део моста, непосредно испред кружног тока последњих година затворен је постављеним бетонским блоковима.
Пре који дан, педесетак метара даље, преко кружног тока, на Тргу браће Милић протестовали су Срби који су акламацијом одбили идеју о отварању моста. На једном од транспарената тада је писало "На мосту смо бранили опстанак, сад је дошло време да бранимо нестанак".
Епизода са главног моста из јуна 2014. године, једна од стотина сличних после 1999, у којима је 250 људи повређено, двоје убијено, скоро да је заборављена. Потиснута новим, тежим догађајима, бригама и мукама Срба који живе тик уз мост, на северној страни. Живе и – полако одлазе.
Од северног краја моста до Трга кнеза Лазара у самом центру Северне Митровице нема ни 200 метара. Мада, и на Тргу кнеза Лазара, на кружном току, за разлику од 2014, свакодневно су косовски специјалци који стижу источним мостом у Бошњачкој махали или новосаграђеним на Дудином кршу.
Кад Курти спроведе своју намеру и отвори и главни мост на Ибру обруч око Срба у Северној Митровици, на северу КиМ, биће затворен. Сада и симболично.