Србија и Балкан

"Рио Тинто" тражи исправку или повлачење рада о пројекту "Јадар" из научног часописа

Рударска компанија оптужује ауторе да "научну и општу јавност доводе у заблуду о потенцијалним утицајима пројекта 'Јадар' на животну средину"
"Рио Тинто" тражи исправку или повлачење рада о пројекту "Јадар" из научног часописаGetty © Illustration by Sheldon Cooper/SOPA Images/LightRocket

Професори Машинског и Рударско-геолошког факултета у Београду, заједно са главним научником компаније "Рио Тинто", затражили су данас од часописа "Нејчер" (Nature) исправку или повлачење рада "Утицај истраживачких активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији", чији су аутори српски стручњаци на челу са професорком Хемијског факултета Драганом Ђорђевић.

У саопштењу "Рио Тинта" се наводи да тај часопис "препознаје значај коментара на објављена истраживања, будући да они имају кључну улогу у развоју научне дискусије", али да аутори "износе низ нетачних, непрецизних или непотпуних чињеница или података, користе референце на начин који може бити обмањујући јер погрешно приказује садржај научних радова који су референцирани, и доносе закључке без стриктне примене прихваћене научне методологије".

"Ђорђевић и сарадници износе низ нетачних, непрецизних или непотпуних чињеница или података, користе референце на начин који може бити обмањујући јер погрешно приказује садржај научних радова који су референцирани, и доносе закључке без стриктне примене прихваћене научне методологије путем које је једино могуће доћи до научно утемељених закључака", наводи се у саопштењу компаније.

На овај начин, закључује се у саопштењу, "аутори рада научну и општу јавност доводе у заблуду о потенцијалним утицајима пројекта 'Јадар' на животну средину".

Главни научник "Рио Тинта" Најџел Стјуард истиче да "објављивање нетачних података у овом раду, упркос чињеници да су подаци о пројекту 'Јадар' јавно доступни, директно умањује кредибилност рада и његову научну утемељеност".

Осим Стјуарда, допис упућен уредништву магазина "Нејчер" потписују и три професора Универзитета у Београду, који су као независни стручњаци учествовали у изради прелиминарних студија о процени утицаја на животну средину пројекта "Јадар".

Потписници су професор Машинског факултета и руководилац израде студија о процени утицаја постројења за прераду руде и депоније индустријског отпада на животну средину Александар Јововић и редовни професори Рударско-геолошког факултета – члан тима за израду студије о процени утицаја подземног рудника на животну средину Александар Цвјетић и руководилац израде студије о процени утицаја подземног рудника на животну средину Никола Лилић.

Аутори рада: Легитимно, али морална разлика између нас и њих је непремостива

Проректор Универзитета у Београду Драгана Ђорђевић и професор Шумарског факултета Ратко Ристић, који су аутори рада у часопису "Нејчер", рекли су да је легитиман захтев "Рио Тинта" за исправком или повлачењем њиховог чланка.

Професор Ристић, међутим, додаје да је између аутора рада и потписника захтева – морална разлика непремостива.

Драгана Ђорђевић, научна саветница са Института за хемију, технологију и металургију, рекла је за Н1 да "Рио Тинто" и поменути научници имају право да траже исправку или повлачење рада.

"Сваки научни рад је подложан критици и дискусији", казала је Ђорђевићева.

Професор Ристић се слаже да је захтев легитиман. Он, међутим, подсећа на међународну репутацију "Рио Тинта" и "покушаје корупције који су у прошлости разоткривени, а у које је компаније била умешана", и истиче да "не би било изненађење да се плаћањем издејствује повлачење научног рада, који је објавио са сарадницима".

За тројицу професора Београдског универзитета, који су са "Рио Тинтом" поднели захтев, каже да су "плаћеници" и да између њих и аутора научног рада о негативном утицају пројекта "Јадар" по животну средину постоји "морална разлика која је непремостива".

У тексту који је у међународном научном часопису "Нејчер" објављен 24. јула 2024, аутори закључују да ископавање руде литијума у Јадру није вредно у погледу ризика по животну средину, од којих најважнији представља сигурно уништење једног од три најзначајнија региона за снабдевање пијаћом водом у Србији.

image