Србија и Балкан
Тако је било и пред распад СФРЈ: Претње дипломатским представништвима Србије су увод у тероризам
На фејсбук профилу Дениса Краснићија, који је слао претње, види се да се диви припадницима терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова
Учестале претње дипломатским и конзуларним представништвима Србије су увод у напад и тероризам, наводи дипломата Зоран Миливојевић, истичући да после претњи иду акције, а акције су усмерене против интереса државе у функцији сепаратизма и великоалбанске идеје.
Амбасаде Србије су у две велике европске престонице у претходна пре два дана добиле претње да ће бити мета терористичких напада, изјавио је министар спољних послова Србије Марко Ђурић и навео да, према прелиминарним информацијама, те претње долазе из екстремних сепаратистичких кругова дела наше дијаспоре са Косова и Метохије, односно од особа албанске националности.
Нешто касније тог дана огласио се и министар спољних послова Ивица Дачић, који је рекао је да је МУП Србије добио званичну информацију да је реч о Денису Краснићију из Швајцарске, пореклом са Косова и Метохије.
"Треба одмах рећи да је ствар врло озбиљна, претње треба третирати озбиљно, без обзира што су идентификовани они који су их слали. То све треба посматрати у контексту ескалације понашања приштинских власти, свега онога што се дешава на самом Косову и Метохији и политике које спроводе привремене приштинске институције. Прелазак на методологију коришћења силе, са елементима тероризма – то је суштина приче", објашњава Миливојевић.
На фејсбук профилу Дениса Краснићија, који је слао претње, види се да се диви припадницима терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова.
Он је међу сликама поделио и фотографију Кадрија Весељија, некадашњег лидера тзв. ОВК, који се сада налази у притвору Специјализованог суда за ратне злочине на Косову и Метохији у Хагу, где је оптужен за ратне и злочине против човечности над Србима, Ромима и "нелојалним" Албанцима.
То одакле претње долазе и ко их шаље показује да су из средина где је албанска дијаспора најјача и најбоље организована – германски простор и Швајцарска. Тако је, објашњава Миливојевић, било и пред распад СФРЈ.
"Треба имати у виду да је то осамдесетих и деведесетих била методологија коју су користили албански сепаратисти још тада у покушајима и промоцији великоалбанске идеје сепаратистичких тежњи, када је у питању јужна српска покрајина. Понављање тога показује да су поново оживеле и структуре, али и методологија у албанској дијаспори у борби за великоалбанске интересе против Србије и српских институција", наводи наш саговорник.
Сама претња је, објашњава дипломата, намера везана за неку акцију и зато је треба схватити озбиљно.
"Проблем је што се политика коју спроводи Приштина толерише, што се на КиМ људи хапсе, пребијају, а то се све прелива и у друге државе где се заједно нађу Срби и Албанци", наводи Миливојевић.
Посебно је специфичан моменат када привремене приштинске институције стварају све већи притисак Србима на КиМ, а екстремисти се организују и у неколико наврата у Србији – нападају полицију.
Дачић је за медије раније навео да се особа која је слала претеће поруке тренутно налази на Косову и Метохији и за њом је издат налог да се по повратку у Швајцарску одмах јави у полицију.
Опасност од ескалације насиља је, каже Миливојевић, огромна. Због тога, наше службе безбедности, али и дипломатија, све чине да спрече било какав напад на институције и српски народ како у држави, тако и ван ње.
Колико ће у томе бити успешни у многоме зависи и од међународних безбедносних институција, али и међународне заједнице, која континуирано повлађује косметским Албанцима и окреће главу на све што чине Србима на КиМ.
